Хрватска не блокира Црну Гору. Отворена билатерална питања постоје и треба их рјешавати, али није исто тражити њихово рјешавање и бити против европске будућности сусједне државе. Хрватска јасно разликује Црну Гору и њезине грађане од оних политичких актера који својим поступцима оптерећују односе двију држава – казао је за „Побједу“ Адријан Вуксановић, предсједник Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) и посланик, истичући да је у разговорима с хрватским званичницима осјетио спремност на сарадњу и подршку европској перспективи Црне Горе, али и очекивање да се отворена питања почну рјешавати.
Подсјетимо, од усвајања Резолуције о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен званични Загреб нагло је заоштрио спољну политику према Подгорици. Уочи усвајања поменуте резолуције, пријетили су да ће она пољуљати односе двије земље, што се на крају и десило. Међутим, никада нијесу конкретно казали шта је у суштини спорно у поменутој резолуцији и зашто су се истој и противили.
Занимљиво је да је од тада званични Загреб активирао кеца у рукаву – отворена питања са Црном Гором. Поменута питања су чињеница да Загреб жели да узме Црној Гори брод „Јадран“, инсистира да остане плоча у Сабирном центру Морињ, која је преузела хрватски наратив грађанских ратова у бившој Југославији, док жмури и не поставља никакву плочу у злогласном сплитском логору Лора, гдје је страдао 21 припадник никшићко-шавничке и барске групе. Све иде толико далеко да чак и захтијевају да се промијени назив базена у Котору.
Сва ова питања успорила су европски пут наше државе, међутим, у посљедње вријеме чују се сигнали да би се та отворена питања могла рјешавати и након уласка Црне Горе у ЕУ, те да билатерални односи не треба да угрожавају европске интеграције.
Један од представника хрватске националне мањине у Црној Гори свакако је и Адријан Вуксановић, који очекивано брани загребачке ставове. Међутим, мора се поставити питање – ако већ званични Загреб условљава Црну Гору отвореним питањима, чему чуђење што дио политичких партија и функционера жели да брани суверенитет и имовину Црне Горе и да заступа своје ставове на равноправним основама? У принципу, тако и функционише Европска унија.
Стога се дошло и до класичне замјене теза. Вуксановић, дакле, у потпуности жмури на услове које Хрватска испоставља Црној Гори, а представља дио политичких партија као оне које провоцирају Хрватску. Наравно, све оптужбе адресира на званични Београд и Александра Вучића, представљајући га као фактор нестабилности, иако је исти и казао да ће честитати Црној Гори када уђе у Европску унију, док званична Подгорица константно испаљује отровне стријеле ка Београду преко медијских билтена Прве и Друге фамилије.
Вуксановић је у интервјуу за „Побједу“ такође, крајње занимљиво, избјегао да каже да се у Јасеновцу догодио геноцид, рекавши:
„Резолуцију о Јасеновцу су изгласали они којима се није догодио геноцид у Сребреници, а онај који га је спровео им је херој.
Не смијемо заборавити и онај други дио владајуће коалиције који је пружио асистенцију Мандићу у томе, тако што је ћутао и гласао за њу. Очигледно је да су они вербално, али не и конкретно за Европску унију. Евентуално у европској интеграцији виде само европски новац, али не и европске вриједности“, навео је Вуксановић.
