Пише: Предраг Петровић, политички аналитичар
Није случајно Душко Марковић са Иванових Коритиа 26. августа 2020. године, уочи парламентарних избора, изрекао пријетњу да ће послије тридесетог августа протјерати Србе и свештенство Српске православне цркве (СПЦ) из Црне Горе на тракторима.
Најновије скај преписке показују да је то била добро осмишљена и припремљена акција са јасним планом, гђе су сви имали унапријед припремљене задатке, да како рече Душко Марковић: ,,Када се преброје гласови пале се трактори и акција почиње“.
У том сценарију свој задатак има ли су сви, од команданта Вељовића и Лазовића, преко судија Весне Меденице и Сузане Мугоше, тужилаца Катнића и Чађеновића, па све до комитских група предвођених полицијским батинашима Петром Лазовићем, Љубом Миловићем и осталима.
Сада је свима коначно јасно да ја за тридесети август припремана злочиначка акција етничког чишћења.
Колико је било само преписки и договора тадашњег државног руководства о отварању граница и прогону српског народа послије пребројањих гласова, тек ће вријеме показати, али слика преписке између Весне Меденице и Миленке-Секе Жижић говори више од хиљаду ријечи.
Ове двије ДПС-хероине одбројавале су дане уочи тридесетог августа и ишчекивале да „прође неђеља“ па да виде Србе и тадашњи ДФ у мишјим рупама, или преко границе – трбухом за крухом.
Послије ових најновијих транскрипата Тужилаштво треба под хитно да промијени оптужницу против Радоја Звицера, Петра Лазовића и Љуба Миловића и да им, умјесто улоге организатра криминалне групе, понуди улогу свједока сарадника, а за криминално удруживање, са циљем етничког чишћења, формира предмет против Мила Ђукановића, Душка Марковића, Весне Меденице и Миливоја Катнића.
Пале су све маске и нема више скривања у ,,мишје рупе” врха бившег режима, који вјешто покушавају да прикрију своју мрачну улогу и да преусмјере сву причу и истрагу према пуким извршиоцима, у лику јуниора Лазовића, Миловића и још пар криминалаца.
Послије свега што читамо задњих дана поставља се питање да ли је Небојша Медојевић био у праву када је тражио забрану рада ДПС-а, јер шта се тамо промијенило осим тога што пар најкомпромитованих ликова, са милионим еура у џеповима, из прикрајка и даље управљају процесима. Нема разлике између старе гарде ДПС-а и њихових послушника, а у шта се јавност сваког дана увјерава, како кроз наступе у Скупштини, тако и кроз страначка саопштења.
Реторика Јефта Ераковића, Данијела Живковића и двојице Николића говори да је у ДПС-у све исто само се чека погодна ситуација да се парама мафије, ,,на овај или онај начин”, опет врате на власт.
Послије свега виђеног зашто оптужница за монтирани ,,државни удар” није поништена или се планира да се за предсједника Судског вијећа у овом предмету одреди Миленија-Сека Жижић.
Да јој се пружи прилика да оствари свој, Сузанин и Веснин сан, да осуди Андрију Мандића и Милана Кнежевића на доживотну робију, и да потом сачекају неку ,,историјску неђељу“ и да отворе границе и протјерају непријатеље”.
Јавност углавном ћути, изузимајући новинаре Дражена Живковица, Јелене Јовановић и пар слободних појединаца, као да се многи и даље плаше мафије.
Истина је да се од тридесетг августа мало урадило у борби против мафије, али то није оправдање за ћутање.
Ћутање није неки од ријечи испражњени простор, него је прогутана и промишљена ријеч, записала је својевремено Исидора Секулић.
Извор: Портал ,,Борба”
Пише: политички аналитичар Предраг Петровић
