Европска унија одлучила да Украјини пружи 90 милијарди евра финансијске подршке за период 2026-2027. године, за сада без коришћења руских замрзнутих средстава.
,,Преузели смо обавезе и испунили их”, поручио је председник Европског савета Антонио Kоста, док је немачки канцелар Фридрих Мерц истакао да је одлука донета једногласно.
Лидери Европске уније одлучили су да позајме новац како би финансирали одбрану Украјине у наредне две године, а да за сада не користе замрзнуту руску имовину, заобилазећи поделе око плана финансирања Kијева замрзнутом руском имовином. Лидери су дали Европској комисији мандат да настави рад на такозваном зајму за репарацију заснованом на руској замрзнутој имовини, али се та опција за сада показала тешко изводљивом, пре свега због отпора Белгије, где се налази највећи део имовине.
,,Важно је да руска имовина остане замрзнута и да је Украјина добила гаранцију финансијске сигурности за наредне године, казао је украјински председник Владимир Зеленски.
Специјални представник председника Руске Федерације и директор Руског фонда за директна улагања Kирил Дмитријев изјавио је да би одустајање од коришћења руске имовине за финансирање кредита Украјини представљало победу закона и здравог разума и да би такав развој догађаја представљао снажан ударац” за, како је навео, ,,Лајен”.
Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је у Бриселу да би коришћење замрзнуте руске имовине за потребе Украјине могло да се протумачи као “објава рата” и да би Европску унију то директно увукло у сукоб и оценио је да је спречавање такве одлуке ,,велики успjех”.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је дошло време да он и европски лидери поново ступе у дијалог са руским председником Владимиром Путином, у контексту актуелних напора које предводе Сједињене Америчке Државе да се оконча рат у Украјини.
Амерички председник Доналд Трамп саветује Украјину да пожури у доношењу одлука у вези са мировним споразумом јер, како каже, Русија може да се предомисли.
Мађарска је спремна да у било којем тренутку буде домаћин састанка руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, као и да послужи као платформа за преговоре на високом нивоу о мирном решењу сукоба у Украјини, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.
Москва прети реципрочним мерама-од Европе ће захтijевати више 200 милијарди евра одштете. Одбацују и, како тврде, све ,,псеудоинституције“ формиране под окриљем Савета Европе, алудирајући на оснивање Комисије за процену украјинске ратне штете. Озаконити употребу руског новца за потребе Украјине значило би да све чланице Уније преузимају исти ризик, истичу у Европској комисији тако да терен не би пао само на Белгију већ на све ако Русија поднесе тужбу пред међународним судовима.
