Пораст броја мјера тајног надзора у 2022. години није дао значајне резултате у борби против криминала у Црној Гори.
Наиме, државни тужиоци су током прошле године предложили 599 мјера тајног надзора, што је значајан пораст у односу на 2021.
Међутим, само у 26 случајева дошло се до доказа на основу праћења.
То је поражавајући податак, с обзиром на број „погрешних процјена“ кога треба надзирати.
Како се о мјерама тајног надзора и раније полемисало, што у смислу предности расвјетљавања кривичних дјела, што о њиховој злоупотреби, примјећује се да мали број њих доводи до доказа који су потребни за оптужење.
Да ли информације „цуре“?
Одговор због чега је тако требало да дају Државно тужилаштво, као и Тужилачки савјет.
Али, будући да је систем „шупаљ“, да информације често „цуре“ у јавност, логично је да до њих долазе и криминалци.
Стога постоји могућност да се управо у периоду када су на мјерама праћена лица и „примире“, како би избјегла процесуирање.
Међународни партнери „завршавају посао“
У посљедње вријеме, чини се, црногорско тужилаштво не би могло да функционише без помоћи међународних партнера.
Велике акције које су спроведене, а које кроз судске процесе треба да добију епилог, базиране су на „подршци са стране“.
Да ли је у питању политичка или институционална подршка, тек утисак јавности је да се домаће тужилаштво најмање ослања на своје знање.
Када је у питању институционална помоћ, нпр. ЕВРОПОЛ-а, то је и разумљиво, али ако долазе из политичких структира, у виду мијешања у унутрашње ствари Црне Горе, то је проблем који треба да брине цијело друштво.
