-1. април је Међународни дан шале
-1999. авиони НАТО-а деветог дана бомбардовања Савезне Републике Југославије срушили први мост – Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. То је било друго рушење Варадинског моста: у Другом свјетском рату срушили су га Њемци, послије чега је обновљен.
-2000. поново пуштен у саобраћај надвожњак преко Јужне Мораве у Грделици, који је срушен 12. априла 1999.године у бомбадровању НАТО-а, када је убијено више путника /тачан број оних који су били у возу никада није утврђен/.
-2004. приштински Аеродром ,,Слатина” послије пет година, поново враћен под цивилну контролу.
-2004. припадници СФОР-а су током акције на Палама, у Парохијском дому, брутално претукли свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра, вјероучитеља, који су са тешким повредама допремљени у Клинички центар у Тузлу.
-1946. у првој великој радној акцији омладине Југославије послије ослобођења земље од нацистичке окупације у Другом свјетском рату почела је изградња пруге Брчко – Бановићи. Пругу дугу 90 километара 60.000 младих из свих крајева земље завршило је 7. новембра 1946.
-1945. завршена прва радна акција у Србији. На Црном врху код Бора, од јануара до априла 1945. године, трајала је акција 1630 бригадира из Београда и 6 округа Србије, у којој је изграђено 12,6 км пруге и исечено 16 хиљада кубика огревног дрвета за београдске болнице, пуне рањеника са Сремског фронта.
-1. априла 1459. године вјенчали су се посљедњи босански краљ и краљица, Стефан Томашевић и Јелена Бранковић (Мара). Стефан Томашевић је био последњи краљ Босне и последњи деспот Србије. Његова владавина у обије земље прекинута је османским освајањем, а његово погубљење се сматра тренутком пада Босне под османску власт. Био је син краља Стефана Томаша а брак је склопљен како би Стефан Томашевић преко ње добио право на српску деспотовину, а брачне преговоре водили су Марина мајка, тада већ удовица, и краљ Стефан Томаш
-1924. рођен Миодраг Петровић – Чкаља, позоришни, филмски и ТВ глумац – комичар. Био сам танак као чакља, провидан, па је од чакља постало Чкаља, тако је наш ненадмашни комичар објаснио порекло свог другог имена. Каријеру је започео у Драмском студију Радио Београда, 1946. године. Заједно са Гутом Добричанином и Мијом Алексићем наступао је у најпопуларнијој хумористичкој емисији тога времена “Весело вече”. Комичари “Веселе вечери”, окупљени око Радивоја – Лоле Ђукића убрзо су постали језгро телевизијског хумористичког играног програма.
-1959. – Рођена Маргита Стефановић, архитекта, пијанисткиња, чланица рок-састава ,,Екатерина Велика”
-1809. рођен руски писац Николај Васиљевич Гогољ, отац руске реалистичке прозе. Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, послије чега је писао опорије, али животније. Романом ,,Тарас Буљба” је, понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао дивљење за њихову неупоредиву храброст, оданост Русији и православљу и жеђ за слободом. У збиркама приповиједака и комедијама оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима. Његови јунаци су постали образац лијене, глупе, себичне и корупиране. Престрављен ужасима којима је вјерно сликао Русију, написао је књигу ,,Изабрана мјеста из преписке са пријатељима”, без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке.
-1873. рођен руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов, чија су дјела синтеза европског духа и руске народне осјећајности. Компоновао је опере, симфонијске композиције и друга дјела, али се најоригиналније изразио у клавирским композицијама. Из Русије је емигрирао 1918. и до смрти 1943. је живио у САД.
-1968. умро руски физичар Лав Давидович Ландау, један од највећих у 20. вијеку, отац совјетске школе теоријске физике, добитник Нобелове награде за физику 1962. Преживио је 1962. тешку саобраћајну несрећу, послије које је више пута проглашаван клинички мртвим. Засновао је термодинамичку теорију фазних прелаза у чврстом тијелу, теорију течног хелијума близу апсолутне нуле, теорију комбиноване инверзије, теорију двају неутринских компонената, предвидио појаву другог звука, обогатио теорију суперпроводљивости, открио нове законитости у понашању проводника, унаприједио квантну теорију поља и физику елементарних честица и космичких зрака. Са руским физичарем Иљом Лифшицом написао је капитално дјело ,,Курс теоријске физике”.
-1. априла 1995. године четири мјесеца послије уласка у Чеченију руске трупе из свих већих мјеста истјерале су чеченске исламске сепаратисте. Од давнине су подручје Чеченије насељавала племена која нијесу успјела да створе државу. Уочи распада Совјетског Савеза опозиционе странке окупиле су се у Чеченском националном конгресу као покрету за независност. Конгрес је крајем 1990. године изабрао извршни комитет са предсједником Џохаром Дудајевом, који је побиједио на предсједничким изборима и прогласио независност Чеченске Републике 1991. године. Москва је помогла проруску опозицију, углавном организовану на сјеверу, као и одвајање Ингушетије, а Дудајев је покушао да ослаби руски утицај стварањем савеза земаља сјеверног Кавказа. Унутрашње сукобе Дудајев је мислио да ријеши распуштањем парламента и увођењем ванредног стања. Војно-политичке супротстављености прерасле су у грађански рат па је крајем 1994. године интервенисала руска војска, која је заузела Грозни. Након погибије Дудајева, на изборима 1997. године побиједио је Аслан Масхадов, главни чеченски војни командант. Споразумом с Русијом Чеченија је добила велику политичку аутономију и економску самосталност. Сукоби између различитих војно-политичких група обновили су се средином 1998. године. Парламент је распуштен а Москва је поновно интервенисала у 1999. године. Ратни сукоби су завршени поновним успостављањем руских институција у Грозном и цијелој Чеченији.
-Српска православна црква 1. априла слави Свети мученици Хризант, Дарија и друге и преподобног Симеона Дајбабског. Свети Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића као мали Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској Богословији а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре. У Кијеву је замонашен у рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан. На основу чудесног виђења, које му је Бог открио, јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на мјесту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. вијека. Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној Дајбабској Светињи, а ту га је, као дајбабског јеромонаха, посјетио архимандрит Јустин Поповић, велики српски теолог, који ј,е такође, данашњом одлуком Светог Архијереског Сабора СПЦ, заједноса Светим Симеоном, прибројан Христовим Светитељима. Свети Симеон Дајбабски упокојио се у Господу 1. априла (по Грегоријанском календару) 1941. године. Његове преподобне мошти су откривене на 55. годишњицу од његовог упокојења 1996. године у манастиру Дајбабе, настојањем Његовог Високопреопсвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, бројног свештенства и вјерног народа, поклоника Дајбабског манастира. Од тада па до данас, сваке године се на дан старчевог упокојења одржава велики сабор у манастиру Дјабабе. Преподобни Симон Дајбабски је канонизован 29. априла 2010. године, на заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
