1. август је Међународни дан пријатељства.
– 1427. упокојио се Стефан Лазаревић, деспот, син кнеза Лазара. Деспот Стефан Лазаревић је био син и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице из лозе Немањића, која је и сама била песникиња. Године 1405. оженио се Јеленом, ћерком Франческа II Гатилузија, господара Лезбоса. На почетку своје владавине (1393) Стефан је носио титулу кнеза. Тек што је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину Љубостињу. Српски деспот је постао 1402. године.
-1859. Аранђеловац добио садашњи назив. Варошицу удаљену око 80 километара од Београда, познату по Буковичкој бањи и изворима минералне воде, основао је српски кнез Милош Обреновић који је 1837. наредио старјешини јасеничког среза у Тополи да се села Врбица и Орашац ушоре крај друма. Насељавањем сељака, занатлија и трговаца из сусједних села створена је чаршија, а касније је ту премјештена и среска канцеларија.
-1864. свечаним актом кнеза Михаила Обреновића основано је Српско учено друштво, претеча Српске краљевске академије, а његов први председник био је Јован Гавриловић. Друштво српске словесности, које је било суспендовано одлуком кнеза Михаила, обновљено је 29. јула 1864. године под називом Српско учено друштво. Сви чланови суспендованог друштва имали су прилику да писмено изјаве министру просвете да ли се прихватају чланства у Српском ученом друштву. Основни задатак Друштва био је записан као „занимати се наукама и вештинама уколико се оне најближе односе на српство”. У почетку Друштво је имало 24 редовна, 44 почасна и 64 кореспондентна (дописна) члана.
-2020. упокојио се академик Димитрије Стефановић. Димитрије Стефановић, музиколог и диригент, дугогодишњи научни радник и врсни познавалац Православне црквене музике, рођен је у Панчеву 25. новембра 1929. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичој академији у Београду на Одсеку за историју музике 1956. године. Магистрирао је и докторирао на Универзитету у Оксфорду. На Музичком факултету Универзитета у Оксфорду држао је предавања из византијске и старе словенске музике.
Као предавач и учесник многобројних међународних научних скупова и конгреса гостовао је на многим универзитетима у Европи и Америци. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици, стотине популарних предавања за разнородну публику у земљи и свету.
-1955. умро српски писац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата је радио као новинар. У Првом свјетском рату је учествовао као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату је провео у њемачком заробљеништву, а од 1945. је радио у Београду као професионални писац и преводилац. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности послије Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика.
-1997. умро руски клавириста њемачког поријекла Свјатослав Теофилович Рихтер, један од најзначајнијих пијаниста 20. вијека. Оригинално је тумачио композиције различитих епоха, интерпретирајући их савршеном техником, што је одушевљавало концертну публику широм свијета.
-1834. ропство забрањено у цијелој Британској империји, на основу чега је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.
-1936. рођен Ив Сен Лоран, француски модни креатор, власник куће високе моде, носилац Ордена Легије части
-Српска православна црква 1. августа слави преподобну Макрину, светог Стефана, деспота српског и преподобну Евгенију Лазаревић- царицу Милицу.
Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи је био син и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, погинулог у косовском боју. Деспот Стефан Лазаревић је умро од можданог удара у току лова, 1427. године код места Црквине, засеоку села Марковац, општина Младеновац. Није имао деце. 1426. год. на сабору у Сребреници проглашава сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника. Подигао је дивне задужбине, манастире Мансију и Каленић и био заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Сматра се једним од највећих српских владара и војсковођа, у своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку. Упокојио се у Господу 1. августа 1427. године. Српска православна црква га је канонизовала 500 година након његове смрти 1927. године и слави га 1. августа.
Преподобна Евгенија-кнегиња Милица рођена је око 1335, била је жена српског кнеза Лазара. Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Милица се удала за Лазара Хребељановића око 1353. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је издејствовала пренос моштију свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у капелу свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши. Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан. Упокојила се 11. новембра 1405. године. Српска православна црква је прославља као светитељку 1. августа.
