-У спомен на 1886. годину и демонстрације радника у Чикагу 1889. године, 1. мај је проглашен Међународним празником рада. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети. Слави се у преко 150 земаља света. Прве првомајске прославе у Црној Гори организоване су 1919. а у Србији1894.
–1. маја 1999. у НАТО агресији гранатиран путнички аутобус „Ниш експреса“ у селу Лужане код Подујева. Преполовљеном пројектилом из НАТО авиона, док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине, убијено је најмање 60 људи, укључујући 15 деце. Мост није уништен, а напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену, што значи да су пилоти јасно видели шта гађају. Возила хитне помоћи гађана су око 50 минута потом и при том је тешко рањен један лекар. Око два часа касније НАТО авиони су избацивали летке изнад Београда на којима је ћириличним словима писало да ,,НАТО штити незаштићене на Косову и Метохији”.
– 1. маја 1995. године у 05:00 часова артиљеријским нападима на српске положаје артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом ,,Бљесак”. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине а становништво је затечено на спавању. Пресјечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један. Била је ово војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намјером етничког чишћења простора западне Славоније. У вријеме напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протјерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 дјеце. Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавјештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нијесу наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шљемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите. Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само ,,полицијска операција” којом се ,,жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца”, приписавши јој ,,локални карактер”. У избјегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској, убијена су или нестала 283 лица међу којима је 57 жена и деветоро дјеце. Српски збјег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима. Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велики број Срба за сваковрсне ратне злочине. Већина од око 18.000 Срба напустила је своја огњишта и избјегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избјеглих, и то углавном старијих људи. Хашки суд је 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. 2012. године Жалбено вијеће Хашког трибунала их је ослободило свих оптужби због недоказане одговорности и истог дана пуштени су на слободу.
-1858. Црногорци на Грахову до ногу потукли знатно јаче турске трупе, чији су стални напади на Црну Гору приморали кнеза Данила Првог Петровића да увјерљивом војничком побједом покаже и Отоманском царству и осталим великим силама да је Црна Гора независна. Послије те побједе 1860. је, уз подршку Француске, међународна комисија одредила границе између Отоманског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка жупа и Горњи Васојевићи, чиме је она фактички призната као суверена држава.
-1928. рођен Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља Зејтинлик
Посао чувара гробља наследио је од оца Ђура, а он од свог оца Сава Михаиловића, солунског добровољца родом из Гробља код Боке Которске.
Ђорђе Михаиловић одликован је Орденом српске заставе другог степена и Орденом Светог Саве првог степена. О деда Ђорђу 2013. године снимљен је и документарни филм „Последњи чувар“. На Зејтинлику почивају земни остаци 21.000 ратника, од којих су 8.000 из Србије, а деда Ђорђе је знао име сваког од њих и чувао их од заборава. Упокојио се 2. јула 2023. године.
-1943. упокојио се Раде Драинац (Радојко Јовановић), књижевник.
Драинац је стихове почео да пише под утицајем парнасоваца. Прву књигу „Модри смех“ објавио је 1920. године. Иако сасвим епигонска, та књига је прожета понеким „јеретичким“ стихом, неуобичајеном метафором и необавезном формом. Временом је Драинац пронашао свој лични поетски израз, ритам и форму, као и нову, авангардну мисао. Био је лирик, заносан и бунтован, боем, који се за свог кратког живота опирао конвенцијама, а живот схватао као уметност. Поводом стогодишњице Драинчевог рођења, објављена су његова сабрана дела у десет томова, која песника представљају у новом светлу авангардизма и визионарства. Народна библиотека у Прокупљу данас носи његово име.
-1778. у Сомбору је отворена Учитељска школа, најстарија у Србији
Радила је до 1811. а од 3. новембра 1812. њену улогу преузела је Учитељска школа у Сент Андреји. После четири године школа је враћена у Сомбор.
-1924. рођен је српски композитор Енрико Јосиф, члан Српске академије наука и уметности. Његов композиторски опус изузетно је богат и разнолик, укључујући Лирску симфонију за четири флауте, харфу и гудачки оркестар. Осим компоновања и педагошког рада, бавио се и музичком критиком, есејистиком и публицистиком, такође веома успешно.
-1904. умро чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Његова дјела, у којима се користио и фолклором других народа, пуна су мелодике и оркестарских боја и прожета су словенском осјећајношћу. Био је сљедбеник романтичарског новокласицизма Јоханеса Брамса.
-1. маја 1218. године рођен је њемачки цар Рудолф I Хабзбург, оснивач династије Хабзбурговаца, једне од најстаријих династија у Европи. Владао је од 1273. до смрти 1291. године.
-Српска православна Црква 1. маја слави преподобног Јована и светог мученика Јована новог Јањинског. Данас је велика сриједа. У Свету и Велику среду сећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан страсне седмице Црква нас подсећа и на Јудину издају. На свету и Велику сриједу свети оци су заповиједили да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.
