-10. децебра 1926. упокојио се српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. године и њен вођа, творац Видовданског устава 1921. године, првог устава Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Kао студент политехникума у Цириху, Швајцарска, пришао је социјалистима и прихватио идеје Светозара Марковића и његових руских узора. По повратку у Србију уређивао је социјалистички лист „Ослобођење”, а 1878. године изабран је у Народну скупштину. После гушења Тимочке буне 1883. године емигрирао је и у одсуству је осуђен на смрт. Kраљ Милан га је касније помиловао. Одлучујуће је допринео да Србија 1888. године добије устав који је приморао краља Милана да се повуче. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра 1889. године постао је председник Скупштине, а 1891. године председник Владе. Доминантну политичку позицију у Србији учврстио је после доласка на власт краља Петра I Kарађорђевића 1903. године. Владу је водио и од 1904. године и потом још три пута, а после Првог светског рата био је три пута и председник Владе Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Успешно се опирао настојањима Аустроугарске против Србије, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Турске и био одани присталица царске Русије. Уз краља Александра, од 1914. регента, предводио је Србију у победоносним балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом Светском рату од 1914. до 1918. године. Заступао је Kраљевину Србију 1919. године на Версајској мировној конференцији и одлучно допринео стварању Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
–1901. први пут додељене ,,Нобелове награде”. 1961. На свечаности у Стокхолму, у дворани Kонцертне палате Шведске краљевске академије, Иви Андрићу је додељена Нобелова награда за књижевност. Шведска краљевска академија донела је 26. октобра 1961. године одлуку да се Андрићу додели Нобелова награда за књижевност за дело „На Дрини ћуприја”, као и за свеукупан његов књижевни рад.
-1896. умро Алфред Нобел, шведски индустријалац и филантроп Нобел је од ране младости показивао склоност ка истраживањима. Постао је славан по открићу динамита, а мање је познато да је регистровао више од 150 проналазака, међу којима су таблете нитроглицерина за срчане болеснике, бицикл са мењачем брзина и други. Од када је, експериментишући са нитроглицерином створио динамит, 1866. године, и његовом фабричком производњом стекао огромно богатство, Нобел је био у сталном сукобу са својом савешћу – подстичући рат, маштао је о миру: “Онога дана када војске и владе схвате да се за кратко време могу међусобно уништити, окренуће леђа ратовањима”. Тестаментом написаним 1895. године, Нобел је своју имовину завештао за доделу награда најуспешнијим светским научницима и ствараоцима у области хемије, физике, медицине, књижевности, а касније су установљене награде за економију и допринос светском миру. Тако је шведски научник стекао своје место међу бесмртницима, као што славни и бесмртни постају и сви они који од 1901. године до данас добијају најугледније светско признање, “Нобелову награду”.
-1935. кнез намјесник Павле Kарађорђевић свечано је отворио за употребу мост Kраља Петра II, данас познат као Панчевачки мост
-1895. основано је Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање и њене околине. Био је то зачетак организованог туризма у тадашњој Kраљевини Србији. На челу Управног одбора Друштва налазио се др Петар Дојић, бањски лекар, док је покровитељ био Архиепископ београдски и Митрополит Србије Михаило. Сокобања је као лечилиште била позната још у антици. У XIX веку у њој су често боравили владари из лозе Обреновића: књаз Милош и његов млађи син потоњи кнез Србије Михаило.
-1898. рођен је српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Минхену, Будимпешти, Загребу и Паризу. Припадао је групама „Земља”, „Дванаесторица” и „Шесторица”. Добио је гран-при за сликарство на међународној изложби у Паризу 1937. и златну медаљу на међународној изложби керамике у Прагу 1962. године.
-1948. Генерална скупштина Организације Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека, овај датум се у свету обележава као Дан људских права
-1996. предсједник Јужне Африке Нелсон Мендела потписао је Устав којим сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом
– 1520. њемачки црквени реформатор Мартин Лутер прекинуо све везе са Римом, спаливши јавно у Витенбергу булу у којој му је папа Лав Десети запријетио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси.
-1603. умро енглески љекар и физичар Вилијам Гилберт, назван ,,оцем електрицитета”, лични љекар краљице Елизабет Прве. У физици се прославио – мада му је та грана науке била само хоби – капиталним дјелом “О магнетима”. Доказао је да је Земља велики лоптасти магнет и да се игла на компасу не управља према небу, како се до тада вјеровало, него према магнетним половима планете. Схватањима магнетизма небеских тијела и електрицитета снажно је утицао на развој науке у 17. вијеку.
-1822. рођен француски композитор белгијског поријекла Сезар Франк, изванредан импровизатор, оргуљаш у париским црквама и професор на Париском конзерваторијуму. С Хектором Берлиозом био је представник француског музичког романтизма, обновитељ француске симфоније и камерне музике.
-1868. први семафори за регулисање саобраћаја у свијету почели су да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.
-1991. ЈНА се повукла из Загреба, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живјели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.
-Српска православна Црква 10. децембра слави светог мученика Јакова Персијанца и светог Јакова Ростовског
