-11. фебруара 1756. рођен je Танаско Рајић, Карађорђев барјактар и велики јунак Првога и Другога српскога устанка. Прославио се у боју на Љубићу, када је погинуо сам бранећи српске топове да не падну у руке Турцима. Рођен је у Страгарима у рудничкој нахији на североисточној страни Рудника. Учествовао је и истакао се у ослобађању Чачка, па је поред Станоја Главаша постао стални Карађорђев пратилац. Чим је почео Други српски устанак, одмах се придружио устаницима.
-1953. упокојио се Урош Предић, сликар, академик. Рођен је 7. децембра 1857. године у Орловату, у Банату, који је некада припадао Војној крајини. Био је најмлађи од петорице синова свештеника Петра Предића, родом из Карловаца, и мајке Марије из свештеничке породице Илијевић, родом из Црепаје. Са осам година је морао да напусти родитељску кућу ради школовања. Учио је три разреда у немачкој школи у Црепаји, коју је похађао заједно са четири године старијим Михајлом Пупином, а четврти у Панчеву. Уписао се 1876. године на Бечку сликарску академију. После одлично завршене прве године студија Матица српска му је 1877. године доделила стипендију за наставак сликарских студија у Бечу. С временом је постао црквени живописац. Од 1909. године до смрти живео је и радио у Београду. Дочекао је дубоку старост, умро је у 96. години у Београду, као најстарији сликар. На молбу житеља из родног места, још пре смрти одлучио је да буде сахрањен у Орловату, у гробници својих родитеља. Био је дописни члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије и дописник Академије уметности. Постао је прави члан Академије уметности 1910. године. Редовни члан Српске академије наука био је од 22. марта 1948. године. Озбиљне и личне теме срећу се на сликама „Косовка девојка“, „Херцеговачки бегунци“, „Девојка на студенцу“, „Под дудом“, „Весела браћа, жалосна им мајка“, „Сироче на гробу“ и друге. Слике „Херцеговачки бегунци“ и „Сироче на мајчином гробу“ откупио је Михаило Пупин на изложби у Паризу 1889. године и поклонио их Народном музеју у Београду. Није желио да заврше у приватном власништву неког купца, јер је сматрао да су од капиталног значаја за Србију.
-1993. упокојила се Десанка Максимовић, књижевница, академик. Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. године у селу Рабровица код Ваљева. Детињство је провела у Бранковини, гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду. Радила је као професор српског језика у неколико школа од 1923. до 1953. године. Десанка је освојила бројне књижевне награде. Изабрана је за почасног грађанина Ваљева, где јој је, још за живота, подигнута статуа, иако се песникиња томе противила. Децембра 1959. године постала је ванредни члан Српске академије наука и уметности, а 1965. године и редовни члан. Након њене смрти основана је фондација „Десанка Максимовић”, која додељује награду за књижевност под именом славне пјесникиње.
Десанка Максимовић
О пореклу
Ја знам ко сам
по звону
што са задужбина немањићких пева,
по јасности његова гласа,
по томе што ме од Студенице до Милешева
прадедови гледају са иконостаса
и што сваки у руци држи храм.
Ја имам
светитеља за оца и деда,
имам светитеља за кума,
и на небесима
све Сухој планини од громада
преко Ситнице до Раса и Хума
моја лоза влада.
Ја знам ко сам
и по мржњи бесомучној
којом ме злопакосни гоне одвајкада,
знам по томе колико сам Угру
пред очима црн
и по томе колики трн
у сан Византији моја моћ забада.
Ја знам ко сам
и по пријатеља својих господству,
и по благородности њихова лика
и слави им копља и штита.
Са свецима и краљима ја сам у сродству,
о мом пореклу из књига староставних
владар на далеком двору
и летописац у манастиру чита.
-1967. умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и умјетности, професор Академије ликовних умјетности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. Послије Првог свјетског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, гдје је, с прекидима, остао до 1932, кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Умјетничке академије. Сликао је предјеле и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дјела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.
-11. фебруара 1997. године преминула је Ксенија Цицварић.Рођена је у Подгорици 1929. године (од оца Радивоја Брацовића и мајке Симоне, рођене Златичанин) гдје је завршила гимназију. Сан да студира пјевање, због материјалних услова породице, није јој се остварио. Пјевачку каријеру почела је шездесетих година а наставила у Радио Београду у ансамблу славног Царевца.
Велики радник, поуздани пријатељ, диван друг и човјек, незавидљив колега, одушевљавала је публику на бројним и незаборавним концертима широм Југославије. Својим лирским гласом, специфичне боје и интерпретације елегичних народних пјесама, појавила се на Рибници, наставила широм Југославије и стигла до срца наших људи широм свијета.
Изворни народни мелос крије снагу једног народа и једног времена.
Може се рећи да је Ксенија је својом пјесмом обиљежила XX вијек у црногорској народној музици.
-1847. рођен амерички проналазач Томас Алва Едисон, који је регистровао више од хиљаду патената, укључујући сијалицу с угљеним влакном, фонограф, микрофон, мегафон, фонометар. Усавршио је и телеграф и акумулатор и знатно побољшао динамо-машину, пронашао кинетоскоп и први примијенио целулоидну филмску траку од 35 милиметара. Саградио је први филмски атеље у свијету. Савременици су га сматрали првим добротвором човјечанства.
–1868. умро француски физичар Жан Бернар Леон Фуко, који је с Арманом Физоом измјерио брзину свјетлости. Огледом с клатном је доказао обртање Земље, пронашао је жироскоп, усавршио телескоп, открио вртложно-вихорне струје у металним масама.
-1920. опером ,,Мадам Батерфлај” Ђакома Пучинија, отворена Опера Народног позоришта у Београду.
-11. фебруара 1973. године пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. Оно што познајемо под појмом Вијетнамски рат, у ствари, су два рата. Први се водио против француских колонијалних власти и други рат за уједињење сјеверног и јужног Вијетнама у којем су главног непријатеља представљале САД. Вијетнамски рат је поново потврдио да је народ у борби за слободу немогуће побиједити, лекција коју сами Вијетнамци нису добро научили, јер су неколико година касније војно интервенисали у Камбоџи из које су неколико година касније, баш као и Американци из Вијетнама, били присиљени да се повуку.
-2012. умрла Витни Хјустон, америчка пјевачица и глумица. Била је најнаграђиванија пјевачица свих времена, са више од 400 трофеја, укључујући и највиша музичка признања, међу којима су шест Греми награда, двије Еми и 30 билборд награда.
–Српска православна црква 11. фебруара слави пренос моштију светог Игњатија Богоносца
