-1766. Порта је укинула Пећку патријаршију. Последњи патријарх Србин пред укидање Патријаршије био је Василије Бркић, али је протеран на Кипар као непријатељ Турака. Наследио га је Калиник II, Грк. Он је учинио један непримерен гест: поднео је оставку на место пећког патријарха и са још пет епископа приложио молбу у којој је тражио од цариградског патријарха Самуила Ханцериса да се укине Пећка патријаршија. Као разлог навео је велике дугове. Патријарх Самуило је у то убедио султана, који је 11. септембра 1766. године издао ферман којим се Пећка патријаршија укида и потчињава Васељенској патријаршији. После само годину дана иста судбина је снашла и Охридску архиепископију. Овакво стање трајало је у Српској цркви све до 1920. године, када је враћено достојанство патријаршије.
-1914. рођен Гојко Стојчевић потоњи патријарх српски Павле у селу Кућанци, у Славонији. Гимназију је завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Као прогнаник и избеглица у време Другог светског рата био је у Манастиру Свете Тројице у Овчару. Био је и вероучитељ деце избеглица. Замонашен је у Манастиру Благовештење 1948. године, када је и рукоположен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. године сабрат је Манастира Рача, где врши разна послушанија. У чин јеромонаха рукоположен је 1954, протосинђел је постао исте те године, а архимандрит 1957. године. У Атини је био на постдипломским студијама од 1955. до 1957 године. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године и хиротонисан у београдској Саборној цркви. У Рашко-призренској епархији гради нове храмове, обнавља старе и порушене, често путује, обилази и служи у свим местима ове своје епархије. Бави се и научним радом, објављује радове, повремено држи предавања. За четрдесет четвртог патријарха српског изабран је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. Устоличен је у недељу 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријараха устоличен је у манастиру Пећке патријаршије 22. маја 1994. године.
-1940. упокојио се Милан Јовановић Батут, српски лекар и професор Медицинског факултета у Београду. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а медицину у Бечу. Бавио се здравственим просвећивањем и велики део живота је посветио модернизовању српског санитета. Упорно се борио и за оснивање Медицинског факултета, што му је успело 1919. године, после више деценија полемика и припрема. Објавио је велики број радова, посебно из области здравственог просвећивања.
-1944. у месту Витезовићи код Kосјерића рођен је Милован Витезовић, књижевник, уредник Уметничког програма Радио-телевизије Србије.
Аутор је бројних романа, песама, есеја, драма, филмских и телевизијских сценарија, критика и афоризама, те се с пуним правом убраја међу најплодније српске писце. Написао је више од 60 књига, које су објављене у око 250 издања. Његови романи „Лајање на звезде”, „Шешир професора Kосте Вујића” и многи други доживели су десетине издања, а њихове филмске и телевизијске верзије вишеструко су награђиване широм света. За свој рад освојио је бројне престижне награде у Србији и региону.
-2004. Патријарх александријски и целе Африке Петрос VII и дванаест свештеника који су га пратили на ходочашће на Свету гору погинули су када се хеликоптер који их је превозио срушио у Егејско море.
-11. септембра 1941. године, послије напада њемачких подморница на америчке бродове, предсједник Сједињених Америчких Држава Френклин Рузвелт наредио је отварање ватре на све бродове земаља Сила осовине, чиме је прекинуо политику изолационизма у Другом свјетском рату.
САД су ушле у рат након што је Јапан 7. децембра 1941. напао Перл Харбур. Битка за Атлантик је била најдужа непрестана војна кампања у Другом свјетском рату, која је трајала од 1939. године до пораза Њемачке 1945. године. У својој сржи битка је представљала савезничку поморску блокаду Њемачке, објављене један дан након избијања рата, и потоњу њемачку контра-блокаду.
– 11. септембра 1948. године умро је пакистански државник Мохамед Али Џина, оснивач и први предсједник Пакистана. Са Махатмом Гандијем и Џавахарлалом Нехруом борио се за независност Индије од Британије, али се потом са њима сукобио, тражећи посебну државу за индијске муслимане.
-1962. британска група ,,Битлси” снимила први сингл ,,Love me do”
-Српска православна црква 11. септембра обиљежава усековање главе Светог Јована Крститеља
