-1914. преласком аустроугарских трупа преко Дрине код Лознице и Саве код Шапца започела је Церска битка у Првом светском рату, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску војску и однела прву савезничку победу у рату. Ударни део битке одиграо се у ноћи 15. на 16. август код Текериша североисточно од Лознице. Kада је окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено око 16.500 српских војника, од којих је 2107 погинуло. Аустроугарски војник, новинар Егон Ервин Kиш о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. године записао је у дневнику: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска – не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници…”
-1992. народна скупштина Српске Босне и Херцеговине усвојила у Бањалуци Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да промијени име у Република Српска. Према одлуци Народне банке Српске Републике Босне и Херцеговине, из оптицаја повучене новчанице које је штампала Народна банка Југославије и замијењене новчаницама Народне банке Српске Републике Босне и Херцеговине.
-1995. Савјет безбједности усвојио Резолуцију којом се од Хрватске захтијева да оконча све војне активности против Републике Српске Крајине и да у потпуности поштује правила локалног српског становништва, дозвољавајући повратак оним Србима који то желе. У операцији “Олуја”, који су јединице Републике Хрватске предузеле почетком августа, из Републике Српске Крајине протјерано је више од 200. 000 Срба.
-1790. рођен је Глигорије Глиша Возаревић, први српски издавач, српски књиговезац, књижар и издавач. У Београду је 1827. године отворио прву књиговезачку и књижарску радњу у обновљеној Србији. У његовој кући је 1832. године основана прва јавна библиотека у Србији. Током 1831. године у Београд је из Русије стигла државна штампарија. Одмах након набавке штампарије Возаревић се показао као веома користан јер је био књиговезач и књижар. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији „Српско стихотвореније” 1832. године. Издао је целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига.
-1972. умрла Делфа Иванић, хуманиста, оснивач ,,Кола српских сестара”, прва жена у Краљевини Југославији која је добила медаљу “Флоранс Најтингејл” Међународног Црвеног крста
-2000. Свети архијерејски сабор Руске православне цркве донио одлуку о канонизацији посљедњег руског цара Николаја Другог Романова и његове породице.
-2000. руска атомска подморница ,,Курск”, у којој је било 118 морнара, потонула на дно океана у Беринговом мореузу.
-1955. умро њемачки писац Томас Ман, представник психолошког романа, најзначајнији њемачки прозни стваралац у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1929. Послије доласка нациста на власт у Њемачкој 1933. емигрирао је у Швајцарску, а 1939. у САД. Стварао је под утицајем Јохана Волфганга Гетеа, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и великих руских писаца 19. вијека.
-12. августа 1925. године рођени су британски близанци Норис и Рос Меквертер који су основали Гинисову књигу рекорда. Гинисова књига рекорда је годишњи преглед свјетских рекорда, како људских достигнућа тако и природних феномена. Први пут ју је објавило 1955. године пиварско предузеће „Гинис“. Данас се објављује у више од стотину земаља широм свијета на више од 23 језика. Гинисова књига рекорда данас је највише усредсређена на људска такмичења.Весна Вуловић, бивша стјуардеса ЈАТ-а заузела је четврто мјесто највећих рекорда у историји као особа која је преживјела пад са висине 10 160 метара без падобрана. Емигрантски усташки терориста је поставио бомбу у авион ЈАТ-а, која је разнијела ДЦ-9. Весна Вуловић је преживјела пошто је била везана за своје сједиште у задњем дијелу авиона који је, послије експлозије, остао спојен за тоалете и пао на снијегом покривену планину.
-1848. умро енглески инжењер и проналазач Џорџ Стивенсон, ,,отац жељезнице”, који је 1814. конструисао прву употребљиву парну локомотиву. Пројектовао је 1825. прву јавну жељезничку пругу Стоктон – Дарлингтон и увео челичне шине умјесто дрвених, а 1829. изградио и пругу Ливерпул – Манчестер, на којој је његова локомотива ,,рокит” постигла тада рекордну брзину од 56 километара на час. У Њукастлу је 1823. основао прву фабрику локомотива.
-Српска православна црква 11. августа слави преподобну мати Ангелину Српску. Била је кћер православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, супруга српског деспота Стефана Бранковића Слепог, другог Ђурђевог сина. Са својим мужем делила је сву горчини његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и делима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и манастира. Народ је назива „Мајка Ангелина”. Њене чудотворне мошти почивају са моштима праведног јој мужа Стефана и посвећених синова Максима и Јована у манастиру Крушедолу. Света мати Ангелина предала је своју душу Господу почетком XVI века.
