-1806. догодио се бој на Мишару, једна од најзначајнијих српских побједа у Првом српском устанку. Устанички вођа Карађорђе дочекао је Турке на узвишењу код села Мишар недалеко од Шапца. Нападу неупоредиво бројнијих Турака Срби су успешно су одолијевали, да би услиједио напад српске коњице, под вођством попа Луке Лазаревића и проте Матеје Ненадовића, с десног бока. Остаци поражених Турака су се после великих губитака повукли назад у Босну. Карађорђе је укупно располагао са 7000 пешака и 2000 коњаника, док је Турака било 40 000. Мишарска битка је завршена у предвечерје великом српском побједом. Аустријски посматрачи са друге стране Саве су послали у Беч вијест о страшном турском поразу и да је на Мишару остало много мртвих Турака. Након побједа на Мишару и на Делиграду, турска Порта је била приморана да преговара о миру са устаницима, уз посредовање Аустрије и Русије. Порта је ферманом дала опроштај Србима за све што су учинили у трогодишњем устанку, показала спремност да Србима одобри аутономију ако изразе вјерност Порти, да прихвата установљење српског врховног кнеза и да Срби плаћају једном годишње царске дажбине.
– У вријеме ,,мира”, у присуству више хиљада наоружаних војника КФОР-а и бројних међународних полицајаца албански екстремисти су рафалом из аутоматског оружја 13. августа, 2003.године, пуцајући на дјецу која су се купала на Бистрици, убили Пантелију Дакића (12) и Ивана Јововића (19) и тешко ранили Марка Богићевића (12), Драгану Србљак (13), Богдана Букумирића (14) и Ђорђа Угреновића (20).
Живојин Ракочевић, који је у то вријеме био уредник КиМ радија, сјећа се тог 13. августа, када је, међу првима, стигао на лице мјеста. Сјећа се да се у то вријеме живјело у једном врсти херметичке изолације, у којој су се врло тешко добијале информације, тако да им је Гораждевац, у том смислу, био даљи од Аустралије или Њујорка а они ријетки гласови, који су се пробијали из наших гето средина, били су плод случајности. Сјећајући се слике Гораждевца тога дана он каже да је била застрашујућа. ,,Затекли смо, у суштини, једно сиротињско мјесто у коме су дјеца из једног гета и затвора нашла свој излаз на ријеци, гдје су направили вир за купање и мјесто за дружење преко кукуруза…и то је све прекинуто и остављено онако како је затечено у тренутку пуцњева…бицикли…патике…пањ, који је ту стајао а којег више нема, јер су албански привредници промијенили ток ријеке изнад њеног тока, тако да данас Бистрице на овом мјесту готово и нема. У селу једна потпуна унезвијереност. Затекли смо људе који, у медицинској амбуланти, тако стоје у крвавим мантилима, док влада једна потпуна драма јер се не зна ни ко је преживио.
Ракочевић каже да је Гораждевац остао замрзнут, залеђен, конзервиран као да није прошло оволико година. Кад смо се на овај дан прије више од 20 година на мјесту злочина срели са међународним званичницима, шефовима полиције, шеф УНМИК-а Финац Хари Холкер (који више није међу живима) је рекао да ће ,,преврнути сваки камен како би открили ко је убио ову дјецу”. И никад ништа није урађено, све се кретало у неком зачараном кругу гдје је највише малтретирана родбина и чланови породице, које су испитивали у бескрајним круговима. А онда…и породице су заћутале”- каже Ракочевић.
Услед недостатка доказа, десетак година касније Еулекс је затворио истрагу коју је преузео од УНМИК-а. Родитељи убијених и даље су разочарани јер злочинци нису изведени пред лице правде, иако су, како тврде, познати.
-1813. изашао је први број „Новина серпских из царствујушчег града Вијене“. Био је то први дневни лист код Срба. Излазиле су сваког дана, осим недељом и празницима. Покретачи „Новина” били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист у којем је Вук Стефановић Караџић зачео модерну српску новинску књижевну критику излазио је до 1822. године, кад је угашен због проблема са штампаријом.
-1876. рођен је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српске академије наука) од 1937. до смрти 1960. године, члан свих словенских академија наука. Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акценатског система. Под његовим руководством САН (данас САНУ) издала је прву књигу великог „Речника српскохрватског књижевног и народног језика”. Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
-1910. умрла енглеска медицинска сестра Флоренс Најтингел, утемељивач професије медицинских сестара, чији се рођендан 12. мај – обиљежава као међународни Дан медицинских сестара. У Кримском рату половином 19. вијека је организовала болнице при британском експедицијском корпусу и знатно је реформисала санитетску службу и његу рањеника и болесника. Захваљујући томе, смртност у британским пољским болницама је са 40 смањена на два одсто. Отворила је прву школу за медицинске сестре, а њене ученице су послије Првог свјетског рата – у којем су лијечиле српске војнике – помогле оснивање такве школе у Београду, из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924.
-1912. умро француски композитор Жил Емил Фредерик Масне, професор Конзерваторијума у Паризу, чија сентиментална дјела изражавају француску грађанску романтику. Компоновао је више од 20 опера, углавном са лирском тематиком.
-Српска православна црква 13. августа слави свете мученике Евдокима и Јулиту.
Данас су Госпојинске покладе а за православне вјернике сјутра почиње Госпојински, Богородичин пост који ће трајати до 28. августа празника Успенија пресвете Богородице.
