– 13. децембра 1806. Београд је ослобођен од Турака у Првом српском устанку. Буђење националне свести и догађаји око Сјече кнезова довели су до подизања Првог српског устанка 1804. године. Устанак под вођством Карађорђа имао је од самог почетка за циљ и ослобађање Београда. После две године борби, град је освојен 1807. године. Карађорђе је београдску варош освојио 1806, а Београдску тврђаву 1807. године. Око 25 000 српских устаника под вођством Карађорђа Петровића град је затекло у рушевинама. Он постаје престоница тек ослобођеног дела Србије и симбол слободарских традиција њеног становништва.
-1877. српски краљ Милан Обреновић (тада кнез) одазвао се позиву Русије која је заратила с Турском. Србија је објавила рат иако се још није опоравила од пораза у претходном рату са Турском. Српска војска је убрзо потукла Турке и ослободила је Ниш, Белу Паланку, Пирот, Kуршумлију, Прокупље, Врање, Kосово (велики део Старе Србије). Kрајем јануара 1878. године рат је завршен миром Русије и Турске у Сан Стефану, изразито на штету Србије. Одредбе мира у Сан Стефану, којима је устројена Велика Бугарска, европске силе нису признале и оне су измењене на Берлинском конгресу касније исте године. Србија је од тада и формално међународно призната као независна држава, уз територијална проширења: Пиротски, Врањски, Нишки и Топлички округ. Ипак, српска војска била је приморана да се повуче са Kосова, које је претходно ослободила, што је веома тешко примљено.
-2001. упокојио се свештеник др Лазар Милин, професор Богословског факултета у Београду.
-1983. упокојио се свештеник др Александар Шмеман. Овај чувени православни руски мислилац рођен је 13. септембра 1921. године у Ревељу (што је руски назив за град Талин), у аристократској породици руских емиграната. Деда му је био посланик Државног савета Руске империје, а отац официр гарде Руске императорске армије. Протојереј др Александар Шмеман убраја се у ред чувене плејаде православних руских мислилаца и слови за неодступног богослова православља и мисионара Цркве XX вијека. Један је од утемељивача савремене мисионарске мисли, аутор популарних богословских дела, врсни проповедник и мајстор усмене речи, али, прво и изнад свега, частан свештеник посвећен православљу и својој Цркви. У раним годинама детињства његова породица се преселила из Естоније у Француску, где је и остао све до свог коначног одласка у Америку. Прво образовање започео је најпре у Руској војној школи у Версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у Француском лицеју и на Париском универзитету. Године Другог светског рата и период немачке окупације Француске били су време његовог пресудног опредељења за богословске студије на руском Богословском институту Светог Сергија у Паризу (1940–1945). Током петогодишњих студија превасходно се посвећује изучавању црквене историје, из које, по самом завршетку, постаје и предавач. Темом из области литургијског богословља стиче звање доктора богословских наука. Оженио се 1943, а рукоположен је у чин свештеника 1946. године. Године 1951. одлази у Америку и придружује се колективу Академије Светог Владимира у Њујорку, коју је тада градио један од најутицајнијих православних богослова 20. века отац Георгије Флоровски. Од 1962. године отац Александар долази на положај декана и ту остаје све до своје смрти 13. децембра 1983. године.
-1944. умро Василиј Кандински, руски сликар и графичар. Кандински је рођен у Москви, али је највећи део живота провео уНемачкој и Француској. Сликарством је почео да се бави касно. Већ је био напуту успешне каријере универзитетског наставника након завршеног правног иекономског факултета, када је, са 29 година, одлучио да студира сликарство у Минхену. Своју личну естетику дефинисао је већ на самом почетку каријере, кроз деловање групе “Плави јахач”, чији је био предводник. Кандинском се приписује прва потпуно апстрактна слика, заправо један акварел урађен 1910. године, који је сликар назвао “Импровизација”. Он је веровао да је апстракција ликовни језик будућности, да она има моћ да саопшти истине о људском духукоје традиционална фигуративна уметност никада није могла. Поред сликања, Кандински се бавио и писањем песама, драма, чак и музике. У Русији је организовао и основао преко двадесет музеја, а 1921. године и Академију наука и умјетности.
-1797. рођен њемачки писац јеврејског поријекла Хајнрих Хајне, један од највећих пјесника 19. вијека, чија је поезија суптилног лиризма, искрених емоција и осјећајности пригушених иронијом, врхунско достигнуће романтизма. Послије студија права у Гетингену и путовања по Европи, због сукоба с реакционарним снагама, напустио је Њемачку и отишао у Париз.
-1816. рођен њемачки индустријалац и проналазач Ернст Вернер фон Сименс, који је с тројицом браће основао гигантску компанију “Сименс”. Пронашао је 1846. телеграф са казаљком, 1866. динамо машину, а 1879. електрични трамвај.
-1466. умро Донатело (Донато ди Николо ди Бето Барди), италијански вајар
–Српска православна Црква 13. децембра слави светог апостола Андреја Првозваног
