-14. фебруара 1857. године књаз Данило је посјетио Париз у намјери да код комисије великих сила још једном, након неуспјеха на Париском конгресу, отвори ,,црногорско питање”. Том приликом је посјетио и Наполеона III, од кога је очекивао помоћ. Књаз Данило је у Паризу тек схватио колико је црногорско питање, а посебно признавање независности Црне Горе у условима послије закључивања мира у Паризу, постало тешко за европску дипломатију. Преговори вођени у Паризу учврстили су књаза Данила у увјерењу да се не може извојевати признавање Црне Горе дипломатским путем. Без обзира на то што практично у француској пријестоници није добио ништа опипљиво у својој дипломатској акцији, књаз је дошао до сазнања да даље не треба ,,чекати”. Пут за отаџбину водио га је преко Беча. У пролазу кроз аустријску територију, свуда су му указиване почасти као владару. Ипак, по доласку у Беч није га примио аустријски император. Крајем априла књаз је напустио аустријску пријестоницу и почетком маја стигао у Задар. Ту га је далматински намјесник дочекао са свим почастима. По одласку из Задра стигао је у Котор, гдје су му аустријске власти такође приредиле свечан дочек. На дочеку је било присутно око 500 Црногораца. Пошто по аустријским прописима толика маса наоружаних људи није могла бити пропуштена у град, умало није дошло до озбиљних нереда. Одмах по доласку на Цетиње сазвао је сједницу Сената. На њој је поднио детаљан извјештај о боравку у Француској и предузетим дипломатским радњама. Сви сенатори су у потпуности одобрили књажев извјештај.
-1858. рођен Драгутин Илић, књижевник, други син Јована Илића и после Војислава најпознатији члан ове пJесничке династије. Као и отац, сва његова три брата (Милутин, Војислав и Жарко) били су познати песници, преводиоци и културни прегаоци. Рано је почео да објављује песме, драме и политичке памфлете. До почетка Првог светског рата радио као саветник у Народној скупштини Краљевине Србије. Рат провео је у Одеси и у Француској, а по повратку у домовину до краја живота био, са мањим прекидом, библиотекар Народне скупштине Краљевине Југославије. Поред свестраног књижевног рада, уређивао је часописе: „Србадија“, „Преодница“, „Балканска вила“ , „Велика Србија“, „Застава“ „Србија“ и „Бранково коло“, „Православни исток“ а покушао је да покрене и лист „Љуботен“. Осим обимног књижевног стваралаштва, много је и преводио, поглавито с руског. Током безмало педесетогодишњег књижевног рада написао је, поред осталог, скоро читаву библиотеку драмских дела.
-1895. Uпокојио се Милорад Поповић – Шапчанин, српски књижевник. Био је управник Народног позоришта у Београду од 1880. до 1893, а од 1893. био је администратор краљеве Цивилне листе и крунских добара. Почео је да пише испрва песме, а касније је наставио и са драмама и приповеткама. Осим тога је радио и на стручној педагошкој књижевности пишући чланке и уџбенике. Шапчанинове драме су некада биле јако запажене, али су касније углавном пале у заборав. Био је редовни члан Српског ученог друштва, секретар Одбора уметничког Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
-1901. штампан је први број часописа „Српски књижевни гласник“, који је био један од најзначајнијих српских књижевних часописа. Излазио је до јула 1914. и, обновљен, од септембра 1920. до априла 1941. Покренуо га је Богдан Поповић који је био и први уредник. Неки од аутора чија су дела објављивана у Српском књижевном гласнику су Иво Андрић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Симо Матавуљ, Растко Петровић, Исидора Секулић, Стеван Сремац, Бора Станковић, Милош Црњански, Алекса Шантић…
-1835. под називом ,,Књажевско-сербски театар” у Крагујевцу, на иницијативу Јоакима Вујића и уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, основано прво позориште у Србији. Представе су, једном седмично и празничним данима, приређиване за кнеза и његове чиновнике и госте. На репертоару су били Вујићеви комади или његови преводи страних дјела.
-1919. основан Југословенски олимпијски одбор у Загребу који је у Међународном олимпијском комитету правно и фактички наследио Српски олимпијски одбор. Године 1927. променио је име у Југословенски олимпијски комитет, када је седиште из Загреба премештено у Београд. Престао је са постојањем 2006. године, када су формирани национални олимпијски комитети Србије и Црне Горе.
-1779. енглески морепловац и истраживач Џејмс Кук убијен на Хавајима у изненадном окршају са острвљанима. На првом путовању од 1768. до 1771. је ријешио тајну Аустралије, опловио Нови Зеланд и утврдио да је Нова Гвинеја острво. Од 1772. до 1775. истраживао је острва у Тихом океану, а на трећем путовању од 1776. до 1779. први је опловио обале Аљаске, истражио Берингов мореуз и открио Хавајска острва.
-Српска православна црква 14. фебруара слави светог мученика Трифуна. Истог дана римокатолици славе Светог Валентина који је прихваћен као Дан заљубљених.
