
-Данас је Нова година, по Јулијанском календару. Јулијанска Нова година, позната и као Стара, Православна или, код Срба, Српска Нова година, се слави 14. јануара, по Грегоријанском календару, односно 1. јануара, по Јулијанском календару. Иако није званична Нова година, радо се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији. На Балкану се прославља у Србији, Црној Гори, деловима Босна и Херцеговина и Хрватске и у Македонији. Занимљиво је да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у деловима Галске заједнице у Шкотској.
-14.јануара 1840. године у кнежевини Србији за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просвјетитеља и заштитника школства Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. године у Земуну, одакле се брзо проширила у свим крајевима гдје живе Срби, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. године у Сегедину. На Цетињу је прва прослава Светог Саве као школске славе, забиљежена 1856. године. Свечаност се збила у вријеме владавине књаза Данила Петровића, а о њој свједочи цетињски дворски протођакон и секретар Митрополије, Филип Радичевић. Према писаним изворима културно-просвјетних друштава из Боке, Свети Сава се организовано славио као патрон тих организација и мјесних школа у Рисну већ од 1835. године, Бијелој 1824. године, Морињу 1845. године, Котору 1839. године па има смисла претпоставити да су светосавке школске свечаности и на самом Цетињу старије од 1856. године. Посљедња забиљежена школска светосавска свечаност на Цетињу је она из 1946. у Цетињској гимназији. Али, са престанком светосавских манифестација у световним школама није престало прослављање Св. Саве на Цетињу. Први српски архиепископ је свечано празнован у Цетињском манастиру и у цркви Св. Јована Крститеља у Бајицама, деценијама, све до данас. А од 1992. године и у обновљеној Цетињској богословији. Свети Сава је личност уткана у безбројна народна предања од Паштровића, преко Боке, Старе Црне Горе, Бањана, Пиве, до Дробњака и Васојевића. Њега славе као крсну славу или прислужбу бројна црногорска братства. Њему је посвећено десетине православних цркава, њиме украшено стотине иконостаса и фрескописа у црногорским храмовима. У селима близу Цетиња до данас се пости светосавски пост, од Јовандана до Савиндана.
-14. јануара 1897. године рођен је српски историчар Васо Чубриловић, најмлађи учесник атентата на аустроугарског пријестолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Као ђак је приступио национално-револуционарној организацији „Млада Босна“, а због учешћа у Сарајевском атентату осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом свјетском рату био је у затвору. У Другом свјетском рату је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. године. Између два свјетска рата је припадао прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије. Био је историчар са изразитим даром за синтезу, што је основна одлика његових око 70 књига и студија. У Сарајеву се повезао са Данилом Илићем и другим члановима организације Младе Босне, који спремали да изведу атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Био је учесник у Сарајевском атентату 28. јуна 1914. године у Сарајеву, као члан друге Илићеве тројке (Чубриловић, Поповић и Мехмедбашић). На дан атентата чекао је Франца Фердинанда са бомбом и револвером код Више дјевојачке школе у Сарајеву. Ухваћен је у Босанској Дубици и враћен у Сарајево. Васу је због малољетности, суд поштедио смртне казне, али га је осудио на 16 година најстрожег затвора, коју је издржавао у Мелерсдорфу у Аустрији и у Зеници. У затвору је провео 4,5 година, од чега више од три године у самици. Један је од пет преживјелих у затвору, од укупно тринеаст осуђених на затвор.
-1890. рођен Петар Добровић, сликар. Петар Добровић рођен је у Печују. 1909. уписао је сликарство на будимпештанској Ликовној академији коју је завршио 1911. године. 1912. Добровић одлази у Париз, где се упознаје са актуелним уметничким дешавањима у уметничкој престоници тадашњег света. У Паризу се упознао са кубизмом, који је имао утицај на ову рану фазу његовог стваралаштва. Године 1918. године учествовао је у побуни пешадијског пука у Печују где је затворен, али је успео да побегне из затвора. Након Првог светског рата, почиње да ради на развијању свог „монументалног стила“. Око 1925. године одлази на Хвар, где по први пут у његовим делима долази до наговештаја колоризма који ће касније бити главна карактеристика његовог стила. Исте године оженио се Олгом Хаџи. 1926. Добровић одлази у Париз, а 1927. са Коњовићем путује на Азурну обалу, а потом у Далмацију. Учествовао је у формирању часописа Данас, а редакцију овог часописа овековечио је и на свом највећем платну из 1934. Заједно са Томом Росандићем и Милом Милуновићем био је један од оснивача Државне уметничке академије у Београду. 40-их година Добровић је опет на Хвару. Преминуо је 1942. године у Београду, од последица срчаног удара.
-1775. рођена је Љубица Вукомановић Обреновић, српска књегиња, супруга Милоша Обреновића.
-1742. умро Едмунд Халеј, енглески астроном и геофизичар. Халеј је имао неколико важних астрономских запажања међу којима је било и помрачење Марса од стране Месеца. Унио је 341 звезду у каталог звезда и открио звездано јато у сазвежђу Бик. Док је предавао геометрију на Оксфорду, наставио је са астрономским посматрањима па је 1705. године објавио књигу ”Синопсис астрономије комета”. У том делу говори о виђењима комета 1456, 1531, 1607. и 1628. године између којих има толико сличности да га је то довело до закључка да се заправо ради о једној истој комети. Данас ова комета носи његово име и може се видети са Земље на сваких 74 до 79 година. Последњи пут је виђена у Соларном систему 1986. године, док се следеће појављивање очекује 2061. године.
-Српска православна црква 14. јануара слави Нову годину, Обрезање Господње и Светог Василија Великог