-1918. пробијен је Солунски фронт. Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила у Првом светском рату – месец и по дана потом капитулирала је Аустроугарска, а убрзо и Немачка. Српске снаге пресекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. године положи оружје. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање.
Дан када је пробијен Солунски фронт и данас многи оцењују као одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату. Месец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. Јуриш који више нико није могао да заустави – тако се и 102 године касније описује подвиг српске војске који је наговестио крај Великог рата. Већ првог дана пешадија је пробила 11 километара фронта. На првој линији биле су шумадијска дивизија са Степом Степановићем на челу и две француске дивизије. За 45 дана борбе српска војска је прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући земљу. Првог дана новембра српска застава се поново завијорила и у Београду. За све вријеме боравка на Солунском фронту, погинуло је око 9.000 српских војника, док је током пробоја страдало нешто мање од 700. Трајање припрема за пробој мери се месецима – од јануара до средине септембра те 1918. на Солунском фронту владало је затишје у борбама. Тај период искоришћен је за планирање завршне офанзиве.
У међувремену, за команданта Солунског фронта постављен је француски генерал Франше д’Епере. Исту униформу носили су и војници Марока, Русије, Италије, Сенегала и Индокине, који су се борили на страни савезника.
–1884. отпочео је редовни железнички саобраћај на релацији Београд–Ниш.
Почетак градње пруге у јулу 1881. године симболично је сребрним будаком обележио краљ Милан Обреновић. Прва свечана композиција том пругом прошла је 4. септембра 1884. године. Била је то прва редовна железничка линија на територији тадашње Краљевине Србије. Датум почетка редовног саобраћаја на овој релацији прихваћен је касније као Дан железничара. Најстарија пруга на територији данашње Србије пуштена је у рад августа 1854. године и повезивала је Белу Цркву са делом Баната који се данас налази у Румунији.
-1915. упокојио се српски композитор и музички писац Исидор Бајић.
Музику је студирао код Кеслера у Будимпешти. Био је наставник у Српској гимназији, хоровођа и организатор музичког живота у Новом Саду, аутор вокалних и клавирских дела и сценске музике. Посебну пажњу је посветио обради дела утемељених на српским народним мотивима, а бавио се и теоријом музике. У Новом Саду је 1903. године покренуо „Српски музички лист” и „Српску музичку библиотеку”, у којој је претежно објављивао композиције савремених аутора. Основао је Музичку школу 1909. године и један је од покретача Савеза српских певачких друштава.
–1911. умрла Енглескиња Аделина Павлија Ирби, велики добротвор Срба у Босни, у коју је дошла у вријеме устанка Срба против Турака од 1875. до 1878. Потресена страдањима дјеце избјеглица отишла је у Велику Британију да упозна свјетску јавност са њиховим патњама и формирала одбор за сакупљање прилога. Прикупила је око 240.000 круна и тим новцем и о свом трошку је куповала храну и одјећу и отворила 19 школа у Славонији за избјегличку дјецу. Цио иметак је завјештала Српском културно-просветном друштву ,,Просвјета”, основаном 1902. ради ширења просвјете и српске националне мисли у Босни и Херцеговини, и интернату за васпитање женске сирочади који је основала у Сарајеву, у којем је остала до смрти.
-2008. умро Ричард Рајт, британски клавијатуриста, један од оснивача рок групе ,,Pink Floyd”
-Српска православна црква 15. септембра слави светог мученика Маманта и светог Јована Посника
