-16. децембра 1888. на Цетињу је рођен краљ Александар први Kарађорђевић- краљ Ујединитељ. Био је други син краља Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке, кћерке црногорског кнеза Николе I Петровића. На крштењу му је кумовао руски цар Александар Трећи. Наследио је од Петровића Његоша дар за изражавање, са чиме је одушевљавао свога деду Николу I Петровића. До прелома је дошло 1894, када се са оцем и братом преселио из родног Цетиња у Женеву, где је живео веома скромним емигрантским животом. У Женеви је похађао обичну грађанску школу, а отац му је често причао о српској историји. Из Женеве преселио се 1899. у Петроград, где је похађао правну школу, кроз коју је прошло много руских правника и дипломата. Његов отац Петар I Карађорђевић је након Мајског преврата 1903. постао краљ Србије. Питање Александровог образовања од тада постало је српско државно питање. Школовао је прво у Србији а потом у Петрограду. Од 1921. до 1929. године био је владар Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. до 1934. године владар Југославије. Постао је престолонаследник 1909. уместо старијег брата Ђорђа, а од 1914. године као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра Првог. Био је на челу Врховне команде Српске војске у победоносним ратовима од 1912. до 1918. године, у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921. године након смрти краља Петра Првог. Убијен је у атентату у Марсељу 9. октобра 1934. године.
-1931. упокојио се српски свештеник и историчар Димитрије Руварац, члан Српске краљевске академије. Био је библиотекар патријаршијске библиотеке у Сремским Kарловцима. Проучавао је политичку, црквено-политичку и књижевну историју. Веома плодан аутор, бавио се и публицистиком. Руварац се бавио различитим проблемима српске историје, прије свега српске културне историје од 18. до 20. вијека. Био је, такође, и политичар, писац и полемичар, један од најплоднијих публициста свог времена. Руварчева библиографија, коју је објавио 1927, броји више 1.100 наслова. Брат му је био познати српски историчар Иларион Руварац. Димитрије Руварац био је велики полемичар и оштри критичар, који је својом писаном ријечју учествовао у међусрпским размирицама.
– 16. децембра 1818. године у Петровом селу код Дубровника рођен је српски писац и дипломата Матија Бан. Био је члан Српске краљевске академије, професор београдског Лицеја и шеф пресбироа српске Владе од 1861. до 1878. године Школовао сe у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Провео је неколико година на Истоку, на острву Халки у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији. Године 1844. дошао је у Београд, где пстаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе.
-1849. упокојио се Јован Пачић, српски пјесник и сликар. Посебно су важни његови акварели о становницима родне Бачке. Његови радови чувају се данас у Сечењијевој библиотеци у Будимпешти.
-16. децембра 1885. године у Сарајеву је почео да излази српски књижевни лист ,,Босанска вила”, који је био веома цијењен у босанским књижевним круговима. Покренут као часопис који ће се бавити српском културном баштином, временом је прерастао у угледни лист у којем су сарађивали истакнути писци свих националности, као и књижевници изван босанскохерцеговачког круга. До 1887. године га је уређивао Никола Шумоња, а потом до забране 1914. године Никола Кашиковић. Босанска вила је била српски лист за „забаву, поуку и књижевност“. Покренут је као орган Учитељског збора Српске школе у Сарајеву, а забрањен од стране аустроугарских власти. У Босанској вили своје текстове објављује млада генерација српских писаца: Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Милан Прелог, Јован Дучић, Вељко Петровић, Владислав Петковић Дис, Владимир Ћоровић, Петар Кочић и други а нешто касније Иво Андрић и Тин Ујевић. У овом листу писали су и неки припадници Младе Босне. Босанска вила била је најпознатије национално српско гласило на подручју аустроугарске провинције БиХ и једно од познатијих и признатијих гласила уопште на просторима јужнословенских народа. Лист је престао да излази 15. јуна 1914. године, уочи Првог свјетског рата, а због забране од стране аустроугарских власти. Његошева пјесма „Ноћ скупља вијека“ је први пут објављена у часопису Босанска вила 1913. године.
–16. децембра 1916. године убијен је руски пустолов Григориј Распућин, који је, као тобожњи видовњак и чудотворац, успио да се наметне за особу од повјерења посљедњем руском цару Николају II и његовој жени, царици Александри. Овај руски мистик имао је велики утицај на последње дане руске династије Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II, његове жене Александре и њиховог сина Алексеја који је патио од наслијеђене хемофилије. Његови опоненти су га звали „луди монах“ иако никад није постао монах. Неки су га сматрали да је психички и духовни исцјелитељ. Убила га је група племића да би спасила углед монархије.Може се сматрати и за једну од најконтроверзнијих личности XX вијека. Нема много података о његовом дјетињству, а оно што је познато највјероватније су изнијели чланови његове породице. Постао је контроверзна личност водећи скандалозни лични живот.Група завјереника су одлучили да убију Распућина. Прво су покушали да га отрују вином и колачима, али отров није дјеловао. Затим га је кнез Јусупов упуцао из непосредне близине, па је Распућин пао на под наизглед мртав. Након неколико минута устао је, ударио кнеза Јусупова и покушао је да побјегне. Остали завјереници су га ухватили и испалили у њега још метака те га бацили у хладну ријеку Неву.
-Рођен Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. Најуниверзалнији стваралац у историји музике, Бетовен је прва музичка сазнања добио од оца Јохана, дворског тенора. Учио је да свира клавир и оргуље, проучавао је историју музике и савремену светску музику, књижевност и филозофију. Наступао је као оргуљаш, чембалиста и виолиниста у бонској дворској капели. У том периоду настале су прве његове композиције, клавирске, вокалне и камерне. Године 1792. одлази у Беч на студије код Хајдна и Салијерија, и ту се стално настањује радећи као слободан уметник. Као пијанистички виртуоз и композитор у аристократским музичким салонима стекао је моћне покровитеље и поклонике. Бетовеново стваралаштво уједињује последње етапе класичног стила и прве клице романтизма, што се нарочито огледа у симфонијама и клавирским сонатама. Својим делом Бетовен је проширио и усавршио музику новим изражајним стредствима и обогатио и продубио постојеће музичке облике. За собом је оставио грандиозно уметничко наслеђе: 9 симфонија, клавирске сонате, гудачке квартете, увертире, соло-песме и камерне композиције, које говоре о генијалној музичкој надарености и изванредном богатству његових звучних имагинација.
-1859. преминуо њемачки писац Вилхелм Грим, скупљач и обрађивач народних бајки, које је, као и већину других ђела, објавио у сарадњи са старијим братом Јакобом. Издавао је и њемачке средњовјековне књижевне споменике и проучавао њемачка јуначка предања.
1921. – Умро Шарл Камиј Сен-Санс, француски композитор, пијаниста и диригент.
-Српска православна црква 16. децембра слави светог пророка Софонија и преподобног Јована Ћутљивог
