-1858. рођен српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. у Првом свјетском рату. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. се истакао храброшћу у борбама на Врапчи, Сливници, у Драгоманском тјеснацу, код Пирота и Димитровграда. У Првом балканском рату 1912. и 1913. је, као начелник Штаба Прве армије, изузетно допринио побједама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом свјетском рату је командовао Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни послије рањавања. Послије мучког напада Бугара 1915. с неупоредиво слабијим снагама их је спријечио да продру на Косово, што је – уз потпору црногорске војске с другог бока – омогућило одступање српске армије преко Албаније. У јануару 1916. је, умјесто обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додијељеног српској војсци, у априлу 1918. је смијењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. ослободио је Београд. Умро 1945. године у Београду.
-1996. у селу Камен, недалеко од Гламоча, отворена прва од десет масовних гробница на овом подручју, у којима је закопано више од сто тијела српских цивила и војника убијених 1995. године, за вријеме хрватско-муслиманске офанзиве на Грахово, Гламоч, и Дрвар. Ексхумацију су надгледали припадници ИФОР-а, Међународних полицијских снага и “Љекари без граница”.
-2000. православна црква Светог Илије, из средњег вијека, у селу Помазатин, 11 километара западно од Косова Поља, порушена је до темеља.
-1805. почела са радом Основна школа ,,Карађорђе” у Остружници, прва основна школа у устаничкој Србији
-16. јула 1933. године у тиватску луку, из бродоградилишта у Хамбургу, упловио је школски брод ,,Јадран” Југословенске ратне морнарице.
До другог свјетског рата имао је седам пловидби ван Јадрана, а послије рата након набавке новог школског брода ,,Галеб“, само пет пута отиснуо се мимо Jадранског мора. У рату га је, под именом ммМарко Поло“, користила италијанска ратна морнарица, а крај рата дочекао је у једом венецијанском каналу потпуно опустошен и служио је као мост. Тек након ремонта у Тивту 1949. године вратио је свој стари сјај. Одлука о изградњи брода „Јадран“ донијета је у Београду 1926. године на састанку поморско-пропагандне организације „Јадранска стража“ са циљем да се изгради пловило за обуку и школовање кадрова за Југословенску ратну морнарицу. Тим поводом била је покренута масовна акција за прикупљање средстава, а највише новца за изградњу брода прикупљено је у Сарајеву, Зрењанину, Београду и Новом Саду. Поред тога, највећи дио средстава на крају је издвојило Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије, а значајну суму из свог личног фонда приложио је и краљ Александар Карађорђевић. Од тога доба, упркос службовању „Јадрана“ у бројним лукама у Гружу, Пули, Шибенику и Сплиту, брод је ипак највише времена проводио у Тивту, гдје је у некадашњем „Арсеналу“ такође редовно био одржаван и ремонтован. Најдуже путовање брода „Јадран“ десило се 1938. године преко Атлантика (23 дана) на рути Дубровник — Њујорк, када је заповједништво брода посјетило највећег српског научника Николу Теслу. Том приликом, брод је посјетио и Никола Тесла а посада брода му је заузврат поклонила гравуру брода.
-2008. у америчком граду Сијетлу пронађен нациста, 86-годишњи Петер Егнер, који је учествовао у убијању Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали.
-1661. банка у Стокхолму издала прве банкноте у Европи.
-1533. године према наредби шпанског освајача Франциска Пизара, убијен је цар Инка Атауалпа иако је платио тражени откуп: једну собу пуну злата и двије пуне сребра. Инка је племе јужноамеричких Индијанаца које је владало царством чија се територија простирала дуж обале Тихог океана и планинског вијенца Анда, заузимајући пространство од данашњег сјеверног Еквадора до централног Чилеа. Почетком XVI вијека, племе Инка владало је царством у којем је живјело око 12 милиона поданика. Инке су били врхунски грађевинари и просторни планери, који су развили изузетно софистицирану планинску пољопривреду и изградили подједнако компликоване и ефикасне градове на обронцима планина. Изградили су непрегледну мрежу путева, архитектура им је била високоразвијена, а остаци њихових система за наводњавање, палата, храмова и утврђења и даље се могу видјети широм Анда. Инканско друштво било је строго хијерархизовано, а за ред у држави бринула се аристократска бирократија. Инке су се клањали богу Сунца, богу творцу, богу кише и другим божанствима у шароликом пантеону, иза којега је стајала високоорганизована државна религија. Инке за собом нијесу оставили писаних докумената; податке о броју становника, порезима, жетвама и другоме биљежили су на чворованим канапима – кипуима. Мачу Пикчу, највећа и најпознатија грађевина коју је овај народ оставио за собом, изграђен је толико високо на планини да није откривен све до 1911. године.
-1723. рођен енглески сликар Џошуа Рејнолдс, један од највећих свјетских портретиста, оснивач Краљевске умјетничке академије 1768. и њен први предсједник. Снажно је утицао на енглеско сликарство, не само умјетничким ђелима него и као аутор занимљивих расправа о сликарству.
-1796. рођен француски сликар Жан Батист Камиј Коро, један од твораца модерног лирског интимног пејзажа. Урадио је око 2.000 слика, 300 цртежа и десетак графика.
-1872. рођен норвешки поларни истраживач Руал Амундсен, први човјек који је освојио Јужни пол. Погинуо је у јуну 1928. у авионској несрећи, покушавајући да пронађе несталу италијанску експедицију која је кренула ка Сјеверном полу. Написао је ђело “Јужни пол”.
-1989. умро аустријски диригент Херберт фон Карајан, један од највећих диригената 20. вијека, који је деценијама доминирао свјетском музичком сценом, изводећи жестоком емотивношћу, изразитом фантазијом и прецизношћу велики оперски и концертни репертоар. Врхунски ниво је постигао диригујући Берлинском филхармонијом и оркестром Бечке државне опере.
-2012. умро Џон Лорд, енглески рокер, клавијатуриста, један од оснивача групе “Дееп Пурпле”.
-Српска православна Црква 16. јула слави Светог мученика Јакинта и преподобног Анатолија
