–16. октобра 1837. српски књаз Милош Обреновић укинуо је кулук, бесплатан рад сељака који су користили сеоски кметови, нахијске старешине и свештенство, што је повремено доводило до одметања сељака у хајдуке. Kулук је више пута забрањиван, али су указом Kњаза Милоша укинути сви његови видови, осим кулука за одржавање путева и мостова.
-1997. преминула Олга Карађорђевић, књегиња, удовица кнеза. Сахрањена је поред мужа и сина Николе на гробљу Боа-де-Во у Лозани. Њени посмртни остаци су 28. септембра 2012. године ексхумирани и пренесени у Србију, а 6. октобра 2012. године сахрањени на Опленцу.
-1937. Добрици Милутиновићу додијељен ,,Златни прстен” Удружења глумаца Краљевине Југославије. Као знак изузетног признања поводом 40. годишњице уметничког рада, Удружење глумаца додијелило је ,,Златни прстен” Добрици Милутиновићу на прослави у Народном позоришту у Београду, након представе ,,Млетачки трговац” у којој је Добрица тумачио лик Шајлока. После поздравног говора управника др Бране Војиновића, који му је том приликом предао и Орден Светог Саве, требало је да председник Удружења глумаца Божа Николић, првак Драме уручи Прстен. Међутим, израда Прстена је закаснила, јер рељефи из Италије нису стигли на време, па је уручење обављено нешто касније. Изгубљен, а затим под мистериозним околностима пронађен, оригинал Добричиног прстена чува се у трезору Музеја позоришне уметности у Београду. Од 1980. године “Добричин прстен” се додељује као највеће признање глумцу за животно дело.
-1910. године један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео је пред више хиљада гледалаца у Суботици лет дрвеним “монопланом” који је сам конструисао. На висини од 30 метара, у широком луку облетео је коњичко тркалиште. Летелица је изложена у Музеју ваздухопловства на београдском Аеродрому “Никола Тесла”.
-1953. штампан први број ,,Вечерњих новости”
-1983. године умро је српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају уметности у Југославији између два светска рата. Био је професор Академије примењених уметности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.
-1998. године под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле су повлачење у матичне гарнизоне, али су се наставили сукоби мањег интензитета између српских снага безбедности и косовских Албанаца.
-2000. године уБеограду је умро Милан Курепа, истакнути физичар, члан Српске академије наука.
–16. октобра 1946. године завршен је главни Нирнбершки процес. Нирнбершки процес или Нирнбершко суђење је било суђење истакнутим члановима политичке, војне и економске елите нацистичке Њемачке. Главно нирнбершко суђење трајало је од новембра 1945. године до октобра 1946. године, а одвијало се у Нирнбершкој палати правде. Представници Совјетског Савеза су се залагали да суђења буду одржана у Берлину, што САД нијесу прихватиле јер су хтјеле да суђење буде у њиховој контролној зони. Нирнберг је био погодан и зато што је имао и једну од ријетких очуваних великих судница и велико затворско одјељење. Уз то био је познат као град нацистичких зборовања па је суђење нацистима баш у том граду имало значајну симболику. Свака од четири велике силе побједнице именовала је по једног судију, његову замјену и тужиоце. Пред међународним војним трибуналом било је оптужено 24 лица и 6 организација. Октобра 1946. године објешене су главешине Трећег рајха које је Међународни суд у Нирнбергу осудио на смрт због ратних злочина у Другом свјетском рату, укључујући шефа њемачке дипломатије Јоахима фон Рибентропа и начелника штаба Врховне команде оружаних снага Њемачке фелдмаршала Вилхелма Кајтела. Рајхсмаршал Херман Геринг, такође осуђен на смрт, убио се у затворској ћелији.
-16. октобра 1793. године погубљена је француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја XVIII, кћерка аустријске царице Марије Терезије. Била је једна од најомраженијих личности Француске у вријеме избијања револуције у тој земљи 1789. године. Упамћена је по изјави: “Ако немају хлеба, нек једу колаче”, коју највјероватније никада није изрекла. У то вријеме у Паризу је владала велика несташица хлеба, па су тадашњи пекари правили све друго осим хлеба, тј. сиротињске колаче. Под оптужбом да је везама са бечким двором издала републику, послије монтираног судског процеса, погубљена је на гиљотини.
-1813. године почела је историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.
-1854. године рођен је енглески писац ирског порекла Фингал О’Флаерти Вилс, познат као Оскар Вајлд, најизразитији заступник ларпурлартизма у енглеској књижевности друге половине 19. века. Његово демонстративно кршење викторијанских друштвених конвенција завршило се двогодишњом казном затвора. Умро је у Паризу 1900. године у беди и немилости.
Овако је писао Оскар Вајлд:
-Кад једном љубави дође крај, слабићи кукају, енергични истог трена пронађу нову љубав, а паметни су је већ одавно имали у резерви“.
-Препиру се само интелектуалне нуле“.
-Непријатељима треба непрекидно опраштати, јер је то управо оно што их највише љути“.
-Мушкарац може бити срећан са сваком женом, све док је не заволи.
-Мушкарци увек желе бити женина прва љубав. Жене су у томе префињеније: желе бити њихова последња љубав“.
-Ко тражи једну добру, паметну и лијепу жену, не тражи једну већ три жене“.
-Нема моралних или неморалних књига. Књиге су написане добро или лоше. То је све.
-Циник је човјек који свему зна цијену, а ничему вриједност“.
-Са сваком женом разговарај као да је волиш, а са сваким мушкарцем као да ти је досадан.
-1964. године Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
-Српска православна црква 16. октобра слави Светог пророка Малахију, Светог мученика Гордија и Свету Геновеву
