
-395. умро ромејски цар Флавије Теодосије Први, назван Теодосије Велики, који је владао Ромејом од 379. до 392, кад је обновио цјеловито Римско царство, поставши његов посљедњи владар. У љето 381. сазвао је Други васељенски сабор у Константинопољу, а у фебруару 391. забранио је паганске обреде и прогласио хришћанство једином званичном религијом.
-17. јануара 1468. године у Љешу је од куге умро Ђурађ Кастриот Скендербег, син Ивана Кастриота. Ђурађ Кастриот познатији као Скендербег био је борац против османских освајача и исламизације. Скендербегов дјед, Павле Кастриот, доселио се у Јањину у Епиру као српски кефалија. Скендербегов отац, Иван Кастриот, био је кнез Епира, који је држао Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер. Његова мајка, Војислава, била је принцеза српског поријекла који су дошли из области данашње Македоније. Почев од XV вијека Скендербег је био предмет бројних књижевних и умјетничких радова. Скендербегове војне вјештине су Османлијама представљале велику препреку и у многим западноевропским земљама сматран је примјером борбе хришћанства против османских муслимана. Иван Кастриот је са своја три сина: Репошем, Костадином и Ђурђем, купио у Хиландару за себе и своје синове братствене удијеле, што им је давало право да се тамо склоне и пребивају, у случају ако би им Турци отели њихове земље и протјерали их из отаџбине. Споразум о овој куповини обавио се 1430. године у Хиландару. Том приликом је Иван Кастриот склопио уговор са хиландарским игуманом Атанасијем према коме управа манастира Хиландара уступила је Ивану и његовим синовима, за становање за „шесет флорина“ пирг Св. Ђорђа. Ова кула је сачувана све до данашњих дана у Хиландару и носи назив Арбанашки пирг.
-1876. преминуо српски сликар Павле Симић, који је највише радио иконостасе, углавном у Војводини. Запажен је и по историјским композицијама “Илија Бирчанин предаје харач”, “Хаџи-Рувим”, “Хаџи-Ђера”, “Немањина смрт”, “Сан Св. Саве” и портретима “Милица Стојадиновић – Српкиња”, “Жена с бијелим оковратником”.
-1834. у Kрагујевцу су изашле „Новине српске”, први српски информативни лист штампан у земљи, али и службено гласило тадашње Kнежевине Србије. Први уредник био је Димитрије Давидовић, национални радник, родоначелник српског новинарства.
-1863. рођен руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Алексејев, познат као Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898, чији је умјетнички руководилац и идеолог био до краја живота 1938. У режији и глуми је до савршенства развио позоришни реализам. Основни принцип његове теорије јесте да глумац увијек мора истински да проживљава улогу. Његова теорија, позната као “систем Станиславског”, имала је огроман утицај – и сада има велики број поклоника међу позоришним умјетницима.
-1945. Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Варшаву, пет година након пада главног града Пољске у руке њемачких нациста.
-1991 америчким нападом на Ирак почео Заливски рат
-17. јануара 1706. године, рођен је славни амерички научник и политичар, један од твораца Декларације независности, Бенџамин Френклин. Био је писац, дипломата, научник и филозоф. Живио је у Америци у XVIII вијеку. Као један од пионира америчке науке, измислио је громобран, бифокалне наочаре, Френклинову пећ, пераја за пливање, медицински катетер. Први је проучавао и мапирао Голфску струју. Први је користио термине: батерија, проводник, кондензатор, наелектрисање, електричар… Први је увео улично освјетљење и реорганизовао амерички поштански систем. Његов најпознатији научни рад у вези је са електрицитетом. Развио је модел електричне струје као флуида схватајући да је она у ствари кретање наелектрисаних честица. Основао је прву јавну библиотеку у Америци. С њим се повезује и чувени експеримент са пуштањем змаја. Тада је доказао да је гром једна врста електричне варнице. Назив електрицитет је древан колико и људско знање. И заправо значи нешто сасвим друго, пошто је потекао од грчког назива за ћилибар.
-2008. некадашњи свјетски првак у шаху, Американац Боби Фишер /Роберт Џејмс Фишер/, кога су популарно звали “шаховски Моцарт”, преминуо у 65. години.
-1929 лик морнара Попаја, аутора Елзи Сегара појавио се у комичном стрипу “Тимбл Театар”
-Српска православна црква 17. јануара слави сабор 70 светих апостола и светог Јевстатија српског.
Светитељ из рода нашег српског Свети Јевстатије, архиепископ српски рођен је у Будимљанској жупи од родитеља богобојажљивих. Као младић замонашио се у Зети, па је прешао на виши подвиг у Хиландар. Временом постане игуманом хиландарским. И као игуман буде изабран за епископа зетског, а после извесног времена и за архиепископа српског. Био је муж високо добродетељан и управљао је стадом Христовим с ревношћу и љубављу. Упокојио се мирно 1279. године у старости, узвикнувши пред смрт: „У руке твоје Господе предајем дух мој“. Мошти му почивају у храму Пећке патријаршије.