-1804. београдску тврђаву су напустиле и побегле низ Дунав старешине турских јаничара – дахије Аганлија, Kучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочић. Они су претходно, током сече кнезова, поубијали највиђеније и најугледније српске прваке, што је био непосредан повод Првог српског устанка. Намера им је била да се дочепају Видина у данашњој Бугарској, али их је похватао Миленко Стојковић, један од вођа Првог српског устанка.
-1946. стријељан је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини. У Други светски рат ушао као пуковник, а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912–1918. године. У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, након капитулације 1941, на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. године. Бруталне одмазде које је спроводио окупатор с временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци с временом (током 1943. и посебно 1944. године) одлучили да подрже Партизански покрет који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. године означио је и коначни слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА ухапсила га је 12. марта 1946. године. Осуђен је с образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части постхумно 1948. године. Рехабилитован је одлуком Скупштине Србије из 2004. године, којом су оба сукобљена покрета из Другог светског рата оцијењена као покрети отпора.
-1874. Министарство просвете одобрило је Правилник (статут) Српског лекарског друштва. Поред сталешких питања Друштво се бавило и стручним радом везаним за медицинске, здравствене и социјалне прилике у српском народу. Kада је започело с радом, Српско лекарско друштво имало је девет редовних чланова, једног почасног и 34 дописна члана из унутрашњости, као и 24 члана из других земаља, већином словенских у складу са тадашњим духом времена.
-1928. упокојио се српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, министар. Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године с геологом Јованом Жујовићем основао је Српско геолошко друштво. Као министар је донео прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одељења Министарства привреде.
-2001. упокојио се Јулијан (Радомир Кнежевић), игуман манастира Студеница
-1998. џиновски таласи, изазвани снажним земљотресом у пацифичком подморју, збрисали с лица Земље шест села на сјеверозападној обали Папуе Нове Гвинеје, усмртивши више од 3.000 људи.
-1936. почео Шпански грађански рат. У ноћи између 17. и 18. јула 1936. године у многим градовима Шпаније, шпанском Мароку, као и на Канарским острвима, избила је фашистичка побуна. Војно – фашистички кругови земље, под руководством генерала Франка, повели су оружану борбу против владе Народног фронта, који је, пет месеци раније, на слободним изборима однео велику победу. Грађански рат у Шпанији је почео као контрареволуционарна побуна, а убрзо се претворио у рат за националну независност Шпаније. Шпанском народу највећу помоћ пружили су добровољци, који су стизали из свих крајева света. Међу њима се налазило и 1200 добровољаца из Југославије. Међутим, све то није било довољно. После трогодишњег крвавог рата, тешких разарања и бројних жртава, републиканска војска је побeђена и заведена је диктатура на челу са генералом Франсиском Франком.
-1995. умро аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо. Био је петоструки свјетски шампион у Формули 1, што нико други није успио, а првак свијета 1951, 1954, 1955, 1956. и 1957. године.
– 17. јула 1954. године отпочела је изградња Дизниленда која је трајала тачно годину дана. У калифорнијском град Анахајму отворен је једини тематски парк који је пројектован и изграђен под директим надзором свог оснивача, великог Волта Дизнија. Његова идеја је била једноставна – да направи мјесто гдје могу да уживају и одрасли и дјеца. Ипак, сну је требало много година да постане стварност. ,,Дизниленд” је постао и остао свјетска атракција која “упошљава” неке од најпознатијих цртаних ликова као и један од најпосјећенијих тематских паркова.
-1959. умрла америчка пјевачица Били Холидеј, названа ,,краљицом џеза и блуза”. Према музичким критичарима, још се ниједан џез пјевач није приближио њеним интерпретацијама.
-Српска православна Црква 17. јула слави Светог Андреја Критског, Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког и свете царске новомученике Романове.
Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки Епископ Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 19. јула 1884. године у Молу. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Као удовац свештеник, замонашио се 1929. у манастиру Крушедолу. За епископа горњокарловачког изабран је 22. јуна 1938. године. Почетком Другог светског рата 1941, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти епархију и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. и заточен заједно са још тројицом српских свештеника и тринаест угледних Срба у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После мучења усташе су владику Саву, заједно са свештеницима: Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када је владика одведен са 2000 Срба према планини Велебит. Негде на овој планини испио је чашу мученичке смрти са хиљадама православних Срба. Ни данас се не зна где је пострадао епископ горњокарловачки Сава. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је светог и учислен у Именослков Српске цркве као свештеномученик.
Благоверни цар Николај Романов родио се 19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Био је ожењен Александром, племенитом женом, унуком краљице Викторије, по рођењу и васпитању Немицом – протестанткињом која је свим срцем примила православље и удубила се у живот. Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против православне монархије. Па ипак, он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Светом православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не западњачке назовипобожне слике, које су постале „модерне“ од времена Петра Великог. За његове владе, у Русији је подигнуто 10 000 храмова, и преко 750 манастира. Нарочито се старао овај благоверни и христољубиви господар и самодржац руског престола да учествује у прослављању светих угодника Божијих.
По директном наређењу Лењина и Свердлова, у ноћи 17. јула стрељана је царска породица: Николај II Романов, његова супруга Александра, царевић Алексеј, царевне: Олга, Татјана, Марија и Анастасија, као и слуге које су остале верне помазанику Господњем до смрти: лекар Боткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужник Харитоцов. Стрељање су обавили странци. Бољшевици су пуцали из револвера, нимилосрдно. Велика кнегиња Анастасија била је само рањена. Њу су зверски убили бајонетима. Кад се овај крвави пир завршио, тела су спаљена и бачена у Ганинску јаму, а затим је на њих сипан креч, да би се затрли трагови злочина. У приземљу Ипатијевог дома, у соби у којој је убиство извршено, нађени су царском крвљу исписани црномагијски симболи који су указивали на чињеницу да је убиство имало ритуални карактер – обезглављивања Русије као православног Царства, последњег у свету. Такође, није било ни мало случајно што су Романови стрељани у кући извесног Ипатјева: 1613. се руски народ, преко својих најбољих црквених и друштвених делатника, заклео на верност лози Романова управо у Ипатјевом манастиру. Траг зла нечовештвом смрди и до наших дана. Онај који је срушио кућу у којој је убијен последњи руски цар, зато што је постала поклоничко место где су се сабирали православни са свих страна Русије, звао се Борис Јељцин.
