– 17. марта 2004. године у ескалацији насиља косовских Албанаца над Србима за два дана убијено 30 људи, 900 повријеђено, међу којима и 65 војника КФОР-а, 4.000 Срба расељено, спаљено више од хиљаду српских кућа и уништени цркве и манастири, од којих многи из средњег вијека. НАТО, Савјет безбједности УН, ЕУ и цјелокупна јавност најоштрије осудили етничко чишћење на Космету. Мартовски погром 2004. године означава погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији марта 2004. године, који су организовали ОВК и албански терористи. Мартовском погрому 2004. године су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. Непосредан повод за реализацију погрома је било објављивање вијести о дављењу тројице албанских дјечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и свјетски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче. Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године. Процјењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 30 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повријеђено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вриједних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, вјенчаних и умрлих, које свједоче о вјековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника КФОР-а, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника ткз. косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није жељела да осујети или спријечи нападе. Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мијењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Тај злочин задобио је чудовишне размјере због чињенице да су српска држава и српски народ и култура историјски присутније него на било којој другој тачки на свијету. Све што је опстајало упркос отоманском ропству опстајало је безмало хиљаду година, уништено је само за два дана у XXI вијеку, на тлу Европе. Ту баштину коју су уништавали Албанци, данас проглашавају за своју и траже чланство у Унеско-у.
-1395. у бици на Ровинама погинуо је Kраљевић Марко, у склопу турских вазалних јединица у борби против влашког војводе Мирче. Kао најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића, после очеве погибије 1371. године у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским областима око Призрена, Скопља и Прилепа. Поузданих података о његовом животу и владавини готово да нема, али га је епска поезија идеализовала као узор јунаштва, витештва и честитости и као заштитника нејаких.
-17. марта 1956. године умрла је француска научница, нукеларни физичар и хемичар Ирена Кири, кћерка нобеловаца Пјера и Марије Кири. Са супругом Жаном Фредериком Жолио подијелила је Нобелову награду за хемију. Са српским физичарем Павлом Савићем открила је изотопе познатих елемената – бомбардовањем урана неутронима. Удала се Фредерика Жолија који ће јој бити не само брачни већ и истраживачки партнер. За заједнички рад, 1935. године додијељена им је Нобелова награда „за синтезу нових радиоактивних елемената”. Ирена Кири је била борац за права жена и члан Националног комитета Уније француских жена. Била је чланица Свјетског мировног вијећа, једне од најранијих мировних организација, затим многих научних организација а добила је и почасне докторате бројних универзитета. Проглашена је за официра Легије части. Ирена Кири преминула је 17. марта 1956. године у Паризу од последица прекомјерног излагања радијацији током истраживачког рада.
-Српска православна црква 17. марта преподобног Герасима Јорданског.
