
-1915. у Kачаничком тјеснацу на Kосову и Метохији српска војска је у Првом свјетском рату водила жестоку борбу с бугарским трупама које су Србију напале с леђа, онемогућивши повлачење Срба према Скопљу у сусрет савезницима. Преморене и бројно умањене српске трупе, притиснуте аустро-немачким снагама са севера и бугарским с југа и истока, морале су да обуставе покрет према Скопљу и српска Врховна команда наредила је повлачење пут обала Јадрана и Јонског мора.
-1905. рођен српски писац и револуционар Јован Поповић, припадник групе писаца која је између два свјетска рата његовала социјалну литературу. Послије завођења Шестојануарске диктатуре 1929. је осуђен због комунистичке пропаганде. Послије ослобођења Југославије у Другом свјетском рату покренуо је и једно вријеме уређивао “Књижевне новине”.
-2016. на фасади храма Светог Саве у Бечу свечано је откривена спомен плоча Сави Мркаљу, српском филологу и литерати Идејно решење и уметнички нацрт дело је сликарке Љубице Мркаљ, а иницијативу су подржали Институт за славистику Универзитета у Бечу, Српска академија науке и уметности, Министарство културе Србије. Сава Мркаљ рођен је у селу Сјеничак, код Kарловца, 1783. године а умро је у Бечу 1833. Похађао је студије филозофије и математике на универзитету у Пешти и познавао је више језика међу којима и класичне. Радио је као учитељ, да би потом постао монах. Године 1810. објавио је расправу “Сало дебелог јера” чиме је постао кључни претходник Вука Kараџића.
-1969. основан Универзитет у Приштини.
-1697. рођен енглески сликар Вилијам Хогарт, изузетан портретиста и цртач физиономија. Сликао је сцене сатиричног и морализаторског карактера из живота аристократије. Оставио је релативно мали број радова, али га је њихова вриједност уврстила међу најзначајније енглеске сликаре.
1786. рођен њемачки композитор Карл Марија Фридрих Ернст фон Вебер, творац њемачке романтичне опере. Компоновао је и кантате, оркестарску, камерну и хорску музику. Водио је опере у Прагу и Дрездену, а радио је и у Лондону, гдје је умро 1826.
-1787. рођен француски сликар Луј Жак Манде Дагер, захваљујући чијем је изуму, названом “дагеротипија”, први пут практично омогућена израда фотографија.
-1883. у САД прихваћено стандардно рачунање времена и Земља је подијељена на четири временске зоне.
-1922. умро француски писац Марсел Пруст, аутор дјела бескрајно сложене и танане књижевне архитектуре, који је извршио огроман утицај на европски роман 20. вијека. Дејством веома продубљене психологије, истанчаним уочавањем константи људске природе и умјетничком снагом, уздигао је ликове до универзалности.
-1793. паришки музеј Лувр отворен за јавност. Музеј има 380,000 предмета, од којих је изложено само 35,000 дјела. Лувр сваке године привлачи више од 10 милиона туриста. Збирка овог музеја обухвата радове од древних цивилизација до средине 19. века.Ако бисте сваки дан проводили осам сати у музеју Лувр да видите сваки изложени предмет само 30 секунди, требало би вам 36 дана. Мусее ду Лоувре је саграђен као тврђава 1190. године нове ере и претворена у краљевску палату у 16. Веку а 10. августа 1793, рођен је музеј Лувр. Укупна површина галерија Лувра је 652,300 квадратних метара. Мона Лиза Леонарда да Винчија је најпознатије уметничко дело у музеју Лувр. Мона Лиза у Лувру привлачи максималан број туриста и готово увек је гужва. Толико да је Мона Лиза изложена у непробојном стаклу и да има свој сет телохранитеља. Многи туристи су изненађени када први пут виде Мона Лизу. Сви претпостављају да је то велика слика, али она је велика само 53 к 77 цм. Двије статуе које привлаче највише посетилаца су венера од Милоја и Крилата победа са Самотраке су две најпознатије статуе у музеју Лувр. Милоска Венера је древна грчка статуа настала око 100. године пре нове ере. На кипу је приказана Афродита, грчка богиња љубави и лепоте, позната као Афродита Милошева. Крилата победа Самотраке је мермерна скулптура грчке богиње Нике из 2. века пре нове ере. Нике представља победу.
– 18. новембра 1910. године у Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Вила и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. године погинуло је више од милион људи. ,,Боље умријети на ногама, него живјети на кољенима” ријечи су чувеног мексичког револуционара Емилијана Запате који се борио за права земљорадника те земље. Емилијано Запата рођен је у породици земљорадника. Од својих родитеља још као дијете увидио је проблеме које имају људи који се баве њиховим послом. Када је био мали, показивао је посебно интересовање за историју Мексика, поготово када је у питању борба за независност Мексика. Послије Мадеровог пада, на власт је дошао Викторијано Уерта. Запата је наставио да се бори за своје идеале, али сада против владе Викторијана Уерте. Заједно са Франсиском Виљом, формирао је Ослободилачку војску југа. Његов мото био је “земља и слобода”, а посвећен је мексичком народу. Године 1914. са војском је упао у центар Мексика. Од 1915. године почиње борба актуелне власти против Запате, јер је његова идеологија била једина препрека на путу формирања нове владе. Њега је издао и убио пуковник Гуардадо. Овај велики револуционар и оснивач идеологије која се залагала за добробит народа и најсиромашнијег слоја у земљи био је велика инспирација за бројне романе и пјесме, а његов лик и дјело и даље се поштује у Мексику.
-18. новембра 1936. године Њемачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка и од тог тренутка грађански рат није био унутрашња ствар разједињене Шпаније. Двије фашистичке силе су користиле обрачун фаланге са републиком као полигон за испробавање нових борбених средстава и припрему за Други свјетски рат. Франсиско Франко је био диктатор и шеф шпанске државе све до смрти 1975. године. Познат под надимком „Вођа Шпаније“ , предсједавао је ауторитарном владом Шпаније послије Шпанског грађанског рата. Након што је 1936. године владу формирао љевичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч није успио и прерастао је у Шпански грађански рат. Франко је успио да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. Послије три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију а себе именовао за регента. Током Другог свјетског рата Шпанија је остала неутрална, иако је слала добровољачке одреде на источни фронт. Послије пораза сила Осовине у Другом свјетском рату Франко се окренуо Америци, са којом је успоставио војни и трговински савез. Почетком 1960-их увео је реформе које су имале за циљ економски развој Шпаније. Тако је дошло до тзв. Шпанског економског чуда. Овај економски развој се сматра једином добром тековином Франковог режима, јер је извео Шпанију из реда неразвијених земаља и побољшао положај средње класе. Након његове смрти на чело Шпаније је дошао краљ Хуан Карлос који је отпочео процес демократизације државе. И данас трају расправе око Франкове улоге у шпанској историји, неки га памте као доброг вођу који је очувао мир у земљи и омогућио економски развој Шпаније, док га други сматрају за диктатора одговорног за убиства и прогоне политичких противника.
-Српска православна црква 18. новембра слави преподобномученике Галактиона и Епистиму и светог Јону архиепископа Новгородског.