– 18. октобра 1798. године на Општецрногорском збору у Стањевићима усвојен је први дио Законика црногорског и брдског који је имао 16 чланова. Његовом усвајању претходила је Стега (заклетва), која је била нека врста преамбуле за будући црногорски Законик који је 1803. године допуњен са још 17 чланова. ,,Стега“ црногорска и брдска представља први писани закон на подручју (старе) Црне Горе и Брда, који је донет 1796. године, а имао је свега шест чланова. Донет је на збору црногорских и брдских главара на Цетињу, недуго након битке на Мартинићима, у којој је мањим дијелом војске командовао владика Петар I Петровић Његош, док је над двије трећине командовао гувернадур Јован Радоњић, поразивши турску војску. Стегу је осмислио и саставио владика Петар, у жељи да оснажи везу између Црногораца и Брђана. Првопотписани на овом документу је гувернадур Јован Радоњић, док владичиног потписа у изворнику нема, те се многи историчари споре око ауторства Стеге. Документ је писан руком Алексејева, који и сам у једном писму каже како су једине владичине ријечи у тексту Стеге: „Јуда“ и „Бранковић“. Стега представља озакоњење заједничке борбе Црногораца и Брђана против Турака. Овај закон предвиђа само моралне санкције, чиме се првенствено апелује на савјест и част. Првим чланом се Бог позива у помоћ да се међусобно не издају. Другим се наглашава обавеза Црногораца да прискоче у помоћ било ком брдском племену које би Турци напали. Трећим чланом се прети проклетством од стране народа за сваког ко би издао. У четвртом се истиче да ће и потомство онога ко изда остати без части. Пети члан обавезује на заклињање да се овај закон поштује. Шестим чланом се обавезује Митрополија и нахије да чувају текст Стеге.
-18. октобра 1891. године свечано је пуштен у употребу Цетињски водовод, чиме је престоница Књажевине Црне Горе ријешила проблем квалитетног снабдијевања водом. Први и најрепрезентативнији градски водовод на нивоу цјеловитог града добија престоница Цетиње као задужбину Њеног царског Височанства Велике књагиње Милице, кћерке књаза Николе, удате на руском двору династије Романов, за Великог Кнеза Петра Николајевића. Реализацијом цетињског градског водовода задржане су вјековима раније подигнуте цетињске бистијерне (бунари) од којих је најпознатији Дворски на Дворском тргу, подигнут са освјетљењем помоћу фењера. Даљи радови на цетињском водоводу настављени су су 1924. и завршени 1925. године монтажом два мотора и двије двоструко дејствујуће пумпе система Вајсе и Монски. Тридесетих година XX вијека послове даље модернизације и доградње цетињског водовода воде бански инжињери Банске управе Зетске бановине. За ново извориште нађен је Подгор у Црмници, гдје је изграђена хидроцентрала.
-1912. објавом рата Турској Србија ушла у Први балкански рат.
-1842. рођен српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. Послије завршеног Лицеја у Београду студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је више пута министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је с Аустро-Угарском 1881. ,,Тајну конвенцију”, а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мјера. Одлучујуће је допринио изградњи жељезница у Србији и њеном укључивању у свјетске финансијске токове. Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју.
-1856. рођен српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог свјетског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, предсједник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис “Геолошки анали Балканског полуострва”. Аутор је многих радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвјете и спољних послова Србије и један од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића.
-1692. почела градња Петроварадинске тврђаве у Новом Саду
Камен-темељац Петроварадинске тврђаве положио је аустријски принц – Крој. Изградња је трајала пуних 88 година, до 1780, по пројекту француског војног архитекте Себастијана Вобана, а градили су је аустријски војни архитекти. Изграђена на 112 хектара, на узвишењу које доминира околином, била је неосвојива за тадашњу ратну технику и већ тада је добила назив Гибралтар на Дунаву. Као искључиво војни објекат, Петроварадинска тврђава служила је све до 1948. године, да би 1951. стављена под заштиту државе и добила карактер културног и туристичког објекта.
-1910. рођен српски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић, који је у Прагу завршио Конзерваторијум и Мајсторску школу, гдје је и докторирао. У Београду је био професор Музичке школе “Станковић”, диригент Београдске филхармоније и сарадник више листова и часописа. Између два свјетска рата је учествовао у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, бавио се музичком критиком. Ухапсила га је специјална полиција у окупираном Београду и стријељан је 1942.
-1991. београдска телевизија почела да емитује програм посредством сателита.
-1922. основана Британска радио-компанија Би-Би-Си.
-1931. -умро амерички проналазач Томас Алва Едисон, који је задужио свијет многим проналасцима, попут сијалице са угљеним влакном, фонографа /грамофон/, микрофона, фонометра. Усавршио је и телеграф и акумулатор, знатно побољшао динамо-машину, пронашао кинетоскоп и први примијенио целулоидну филмску траку од 35 милиметара. Саградио је први филмски атеље у свијету. Регистровао је више од хиљаду проналазака, а савременици су га сматрали “првим добротвором човјечанства”.
-1955. почела производња аутомобила ,,застава 750″, популарног “фиће” у крагујевачкој ,,Застави”, престао да се производи 18. новембра 1985. године
-Српска православна црква 18. октобра слави свету мученицу Харитину, Светог свештеномученика Дионисија, преподобног Евдокима Ватопедског и Преподобне Дамјана, Јеремију и Матеја
