-1855. рођен је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918. године, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. године предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885, а 1904. године је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. године убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. године. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. године у Кумановској бици. У балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914. године, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије, која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. године припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта, који је извршила српска војска, довео је до капитулације прво Бугарске и Аустроугарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату.
-1945. упокојио се Драгутин Гавриловић, мајор Краљевске југословенске војске, јунак одбране Београда 1915. године. Рођен је 25. маја 1882. год. у Чачку. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда 7. октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен. Тај његов говор и дан-данас знају наизуст многи кадети војних академија у свету. Пуковник Гавриловић је после капитулације у Априлском рату у Сарајеву заробљен и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга. Из заробљеништва се вратио тек 1945. године тешко болестан. Убрзо потом од последица свега тога, као и самог третмана „нових власти”, упокојио се у свом стану на Славији у крајњој беди. Иако омиљен у војсци и народу, сахрањен је без икаквих почасти, у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске у туђем гробу, тј. гробници своје рођаке.
-1937. у Београду су одржане велике демонстрације поводом подношења Скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. У догађају названом касније Крвава литија жандармерија је спречила манифестације свештенства и групе верника Српске православне цркве. Конкордат који је 1935. године склопила влада Милана Стојадиновића није ратификован због притиска јавног мњења. Први такав уговор, познат као Вормски конкордат, склопили су 1122. године папа Каликст III и цар „Светог римског царства” Хенрих V. Краљевина Србија је потписала Конкордат са Ватиканом 1914. године. Под тим термином подразумевају се правни споразуми појединих држава са Римском столицом, којима се регулише статус Католичке цркве и њених верника.
-1883. на брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског писца Бранка Радичевића, 30 година после његове смрти у Бечу. Био је то повод за велику националну манифестацију Срба са територије тадашње Аустроугарске монархије. Бранко Радичевић је рођен 1824. године. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пева на народном језику и у духу српске народне поезије. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, где је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља. Најлепше дане младости провео је у Сремским Карловцима, чије су лепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација. У најпознатијој песми „Ђачки растанак” опевао је Сремске Карловце и ђачке радости. Дубину и мисаоност исказао је у песми „Туга и опомена”, а у сатиричној песми „Пут” исмејао је противнике Караџићеве реформе.
-1936. упокојио се српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан низа иностраних друштава и академија.
-1893. рођен руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма. Заслужан је за развој лирско-епске и лирско-фантастичне поеме, тонског стиха, принципа реализације метафоре. Знатно је утицао на многе руске и европске пјеснике.
-Српска православна црква 19. јула слави преподобног Сисоја Великог
