-2003. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је светим епископа охридског и жичког Николаја /Велимировића/.
-1892. рођен Милутин Бојић, књижевник. Бојић је студирао филозофију и педагогију на Филозофском факултету у Београду, али је због рата прекинуо студије. Учествовао је у Балканским ратовима, а у Првом светском рату преживео је голготу српске војске приликом повлачења преко Албаније. Радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну, а затим у Француској, Швајцарској и Италији. Умро је од туберкулозе и сахрањен на гробљу у Зејтинлику. Следећи парнасовску и симболистичку линију српске модерне поезије с почетка 20. века, Бојић је неговао музикални стих и звучну експресију. Његова „Плава гробница“, настала поводом масовног сахрањивања српских војника у море, једна је од најпотреснијих песама, трајан поетски споменик трагичној српској судбини у Првом светском рату.
-1976. упокојио се Боривоје Стевановић, сликар и академик, први уметник пореклом са југа Србије и први од уметника рођених у Нишу који је стекао академско ликовно образовање. Бора Стевановић рођен је у Нишу 27. октобра 1878. године, где је провео прве дане детињства у Џидит махали, поред Саборне цркве. Као шеснаестогодишњи младић уписује се као редован ђак у Прву сликарску школу Кирила Кутлика у Београду, коју похађа од 1895. до 1898. године. Исте године организује своју прву изложбу у родном граду, у холу хотела Европа. Стевановић наставља школовање у Минхену од 1898. до 1899. године, заједно са Надеждом Петровић. Боривоје Стевановић је био члан и доживотни председник Друштва српских уметника Лада, и редовно је излагао на њеним изложбама. Боривоје Стевановић је за живота био одликован Ореденом Светог Саве IV, III и II реда и Орденом заслуга за народ са златном звездом 1973. године. Добио је Седмојулску награду за животно дело 1961. године. У деветој деценији живота, 1965. године изабран је за дописног члана, а од 1968. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.
-1866. срушена Стамбол капија у Београду. Стамбол капија била је једна од четири капије које су представљале излаз из тадашњег Београда. Налазила се између данашњих Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу на Тргу републике. Будући да је кроз њу водио друм у правцу Истанбула (Стамбола), по томе је добила и назив. Стамбол капију направили су Аустријанци почетком 18. века за време владавине северном Србијом 1718-1739. године. У близини Стамбол капије Турци су набијали на колац бунтовне Србе. Мученици су окретани лицем у поље, ка Србији, да заплаше друге. Стога је капија била крајње озлоглашена међу Србима и представљала је симбол страдања под Османским царством. Kнез Михаило Обреновић донео је одлуку о рушењу ове злокобне грађевине из срца Београда у пролеће 1866. године.
-1890. рођен је Петар – Пјер Крижанић, карикатуриста и сликар један од родоначелника српске и југословенске карикатуре. Године 1922. Дошао је у Београд, где се прво запослио у „Новом листу”, а затим у „Политици” и у „Ошишаном јежу”. Иако је стално био под притиском цензуре и полицијских режима, одлучно је реаговао на све негативне друштвене појаве.
-19. маја 1649. године први пут је употријебљен назив Комонвелт, којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику. Комонвелт нација је удружење независних суверених земаља широм свијета, од којих је већина била дио територије Британске империје. Иако је на бројним конвенцијама строго наглашено да Комонвелт нема никакве сличности са некадашњом Британском империјом, чињеница је да је Комонвелт незванични сукцесор распаднуте империје.Независност бивших протектората и колонија значила је њен крај. Из ових разлога из назива заједнице се избацује асоцијација са Британијом што будућој организацији оставља име Комонвелт нација.
-19. маја 1935. године у саобраћајној несрећи погинуо је енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, археолог и писац, познат као Лоренс од Арабије.
Прославио се као ратник у арапским земаљама у Првом свјетском рату, а своје доживљаје описао је у књизи Седам стубова мудрости. Лоренс од Арабије био је велики холивудски филм са јунаком који је имао надљудске способности. У филму су глумили најбољи глумци тог времена. На филмском платну су приказане раскошне љепоте пустиње, и нико није успио да на такав начин обликује имиџ Арабије као аутори тог филма.
Улога пријатеља Арапа била је само одглумљена. То није једина недоследност када се ради о личности Лоренса. Он је сам од себе створио мит, презирао је истину и историјску реалност. Лоренс је имао склоност да ствари приказује увијек на нови начин. Људи који су га познавали нијесу га доживљавали као лажљивца, него као сјајног представљача. Тако настају митови.
| -Српска православна Црква 19. маја слави праведног Јова и пренос моштију Светог Саве Српског. -1237. пренос моштију Светог Саве из бугарског града Трнова у манастир Милешева. Oвога дана установљено је у нашој светој Српској Православној Цркви да се празнује пренос моштију Светог и Богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља Српског. Пренос моштију Светитеља Саве I збио се за време благочестивог краља српског Владислава 1237. године, и то из Трнова у манастир Милешеву.Данас је друга недјеља по Васкрсу-недјеља Мироносица. |
Недеља Мироносица je посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења, а такође и Јосифу Ариматејском, једном од тајних Христових ученика као и Никодиму, који је тајно долазио Христу и слушао његову науку. Обојица су извршила погреб Христов. Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије. Апостол Лука спомиње још и Јовану. У Синаксару Недеље мироносица помињу се још Марта и Марија, сестре Лазареве, Марија Клеопова и Сосана.
