-19. септембра 1992. Савјет безбједности УН усвојио резолуцију о искључењу Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наслиједи СФРЈ. Клупа Југославије је остала празна, а југословенској мисији је дозвољено да остане у Њујорку и контактира са Савјетом безбједности и другим органима УН.
-19. септембра 1833. црногорски владика и господар Петар Други Петровић – Његош добио руски пасош, у којем је писало: “Овим се објављује свима и свакоме ко је томе надлежан да показатељ – преосвећени Петар Петровић, архијереј црногорски, кога прати његов секретар Димитрије Милаковић и тјелохранитељи Стефан Петровић и Михаил Петров, путује преко Либека, Беча, Трста, за Црну Гору… Као потврду овога даје се овај пасош с прилогом нашег државног печата. Петербург, септембра седмог 1833. године”. /Датум је према Јулијанском календару.
-19. септембра 1814. због насиља и намета које су Турци појачавали у Пожешкој нахији је избила Хаџи-Проданова буна. Пошто су се Срби код манастира Трнава – предвођени игуманом Пајсијем и Михаилом, братом војводе из Првог српског устанка Хаџи-Продана Глигоријевића – обрачунали с пожешким Турцима, буна се проширила на Јагодинску и Крагујевачку нахију. На чело буне стао је Хаџи-Продан, јер је Милош Обреновић одбио вођство, сматрајући да је преурањено. Милош је, послије обећања везира Сулејман-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, пословично, прекршили ријеч и погубили око 300 истакнутих људи. На коцу је завршио и игуман Пајсије, а Хаџи-Продан је пребјегао у Аустрију.
-19. септембра 1914. непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату започели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у којима је погинуло око 800 Срба и око 1.200 непријатељских војника, бројношћу и артиљеријом надмоћне аустроугарске трупе су принудиле на повлачење српске снаге, које су трпјеле велику оскудицу у муницији због кашњења савезничких испорука. На Мачковом камену је у борби прса у прса погинуо и командант Четвртог пјешадијског пука Првог позива потпуковник Душан Пурић.
-19. септембра 1760. године бокељски капетан Петар Желалић, који је био у ропству на турском броду „Круна отоманска“, усидреном у Егејском архипелагу, организовао је побуну и успио да надвлада турску посаду и отме брод. За тај подвиг Петар Желалић добио је титулу Витеза малтешког реда.
Петар Желалић, Србин из Боке који задивио тадашњу Европу, рођен је у Бијелој од оца Јова и мајке Јане, рођене Лучић. Имао је 33 године када је извео оно што му је донијело свјетску славу. Док је брод са рибарима из Бијеле пловио према пучини, из Цариграда је испловио брод „Круна отоманска.“ Био је то нови брод, тек поринут у море, један од најљепших и највећих тадашњих турских бродова. Осим лакшег наоружања, на њему су била и 82 топа и 800 морнара. По одобрењу малтешких власти, капетан Желалић касније гради двије палате и православну цркву посвећену крсној слави Св. Николи, заштитнику помораца. Зграде које је капетан Желалић подигао у Ла Валети сачуване су до данас, но не и православна црква Св. Николе јер је страдала током интензивног њемачког бомбардовања у Другом свјетском рату. Петар Желалић није заборавио ни свој завичај. У Бијелој је саградио двије куће, једну малу и једну велику са кућном црквицом коју је оставио брату Марку. Малтешки витезови су брод крстили и дали му име „Пресвети Светитељ.“ То је толико увриједило Турке да замало није дошло до медитеранског рата. Да би ублажио напетост, француски краљ Луј XV упутио је на Малту посланика ради преговора о откупу брода. Петар Желалић је остатак свог живота провео на Малти и умро је у дубокој старости. Сахрањен је уз темеље своје задужбине, цркве Светог Николе.
-19. септембра 1911. рођен енглески писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1983, који је био преокупиран драмом човјека ухваћеног у клопку зла и исконског гријеха. Привукао је многе читаоце романима прожетим атмосфером злокобног и језивог, иако није увијек лако протумачити симболику у његовим дјелима, писаним у распону од најгрубљег реализма до алегорије.
-19. септембра Српска православна Црква слави: Спомен на чудо светог архангела Михаила у Хони, Светог мученика Ромил и 11000 војника, Светог мученика Евдоксије и преподобног Давида.
