-1992. умро Борислав Пекић, књижевник. Један од највећих српских и југословенских писаца, Пекић који је рођен у Подгорици 04. 02. 1930. оставио је дјело које по вриједности и обиму чини темељ наше литературе: двадесетак прозних дела, књиге дневничких есеја, аутобиографских записа и више од тридесет драма, које су постављане у позориштима или адаптиране за радио извођење. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Прву књигу ,,Вријеме чуда”, која га је одмах уврстила у сам врх наше литературе, објавио је 1965. године. Убрзо након Пекићеве смрти, фебруара 1993. године, основана је Фондација, с циљем да чува и публикује пишчеву заоставштину, коју чини преко 20 хиљада страна необјављених записа, дневника и преписке, као и да негује успомену на знаменитог књижевника. Такође је установљена стипендија ,,Борислав Пекић”, за подстицај даровитим младим писцима.
-УНЕСКО је 2. јула 2004. године прогласио манастир Српске православне цркве Високи Дечани у Метохији за мјесто свјетске културне баштине. Манастир Високи Дечани, који датира из 14. вијека, налази се на списку Унескове Свјетске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом ,,Средњовековни споменици на Косову и Метохији”. УНЕСКО је у образложењу навео да су фреске Високих Дечана једно од највреднијих примјера тзв. ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцјен запис о животу у 14. вијеку. Манастир Високи Дечани је српски средњовјековни православни манастир – задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана.
,,Манастир Високи Дечани има шта и да каже и да покаже. Он свједочи и шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо, што је од значаја за све нас који живимо у данашње вријеме. У манастиру се осјећа један посебан мир и спокој, једна духовна атмосфера која из овог времена и простора људе узводи ка нечем вишем, узвишенијем, љепшем и бољем. Кључни елемент су мошти Светог Краља Стефана Дечанског које, као нека мала духовна електрана исијавају нетварну божанску енергију, испуњавајући не само храм и порту манастира већ и цијелу ову долину. Сви који нам долазе кажу да осјећају као да из једног свијета улазе у неки други свијет, што се одржава и на љепоту природе која је око нас. Иако живимо у политички доста трусном и нестабилном прстору, ријетко гдје на Косову и Метохији може се осјетити један такав мир какав се осјећа у Дечанима.То је тај спој између љепоте архитектуре, фрескописа и један непосредан духовни доживљај присуства Божијег у којем је наша братија, са свим оним што чинимо овдје, само један мали елемент цијеле цјелине каже игуман ове светиње архимандрит Сава (Јањић).
-2. јула 1451. године господар Зете Стефаница Црнојевић затражио је од Венеције посредовање у ослобађању сина Ивана из заточеништва код босанског војводе Стефана Вукчића Косаче. Стефан Вукчић био је оснивач војводства Светог Саве, касније названог Херцеговина, по његовој титули Херцег од Светог Саве. Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, био је најистакнутији међу Косачама. Данас означава географску област која обухвата јужну половину Босне и Херцеговине. Херцеговина као стара српска средњовјековна земља била је много већа и обухватала је дјелове данашње западне Црне Горе, дјелове Полимља и горњег Подриња, као и Боку Которску. Ова држава је име добила по титули Херцега од Светога Саве, владара овог подручја из XV вијека Стефана Вукчића Косаче. Кроз историју се називала и Хумска земља, Хум или Захумље. По друштвено-историјским критеријумима, Херцеговина се на неким од ових територија преклапа са Босном. Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, гдје живи око 10% становништва земље.
– 1884. основана је Народна банка Србије. Првобитни назив био је Привилегована народна банка Краљевине Србије. Први гувернер био је Алекса Спасић, бивши министар, познати српски економски стручњак. Банка је била устројена по узору на Народну банку Белгије. У прво време била је смештена у Кнез Михаиловој улици, а од 1890. године налази се у наменски грађеном репрезентативном здању у стилу неоренесансног академизма у Улици краља Петра. Зграду је пројектовао бечки архитекта Константин Јовановић, син Анастаса Јовановића (први српски литограф и двороуправитељ кнеза Михаила Обреновића). Јануара 1920. преименована је у Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Истог дана у Бриселу је одштампана прва српска папирна новчаница – банкнота од 100 динара.
-2007. умро Александар Аца Шишић, виолиниста, солиста Великог народног оркестра Радио Београда
-2011. преминула Оливера Марковић, позоришна, филмска и ТВ глумица и певачица
-1995. кошаркашка репрезентација Југославије тријумфално обиљежила повратак послије суспензије спортских санкција, побиједивши у финалу првенства Европе у Атини екипу Литваније резултатом 96:90 .
-1853. почео Кримски рат, преласком руске војске преко ријеке Прут и нападом на Турке. Рат је 1856. окончан поразом Русије, јер су се на страни Отоманског царства у рат укључиле Велика Британија, Француска и Пијемонт.
– 2. јула 1860. године Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајанија лука (поморска и ваздушна база) на руском Далеком истоку. Владивосток, руски далекоисточни град, престоница Приморског краја, који је до скоро био „забрањен“ за странце, а грађани Совјетског савеза су у њега улазили само уз специјалну дозволу, толико је удаљен од Москве да га већина житеља централне Русије никада није ни посјетила. У совјетско доба постао је сједиште руске Пацифичке флоте и од тада, више од три деценије, све до 1991. године имао је статус „затвореног града“. Када се Владивосток буди, Москва спава. Када се Москва буди, Владивосток иде на ручак. Владивосток се налази на сто и нешто километара до руске границе са Кином, баш оне границе коју је утврдио Србин гроф Сава Владиславић, моћни државник који је задужио Русију, савјетник руског цара Петра Великог за источна питања, али и Катарине и утемељивач српско-руских веза. У Владивостоку живи нешто више од 600.000 људи, који се углавном баве риболовом и трговином. До прве деценије XXI вијека Владивосток и цио Далеки исток били су скоро заборављени од стране московских власти. Развој Далеког истока постао је национални приоритет Русије у XXI вијеку, а држава је направила посебне програме за развој региона. Да би се створила јаснија слика о тој територији, довољно је рећи да Далеки исток заузима територију већу од шест милиона квадратних километара, што је 36 одсто површине цијеле Русије, а ту живи само 6,5 милиона људи. Он је величине као скоро шест Француски или 13 Великих Британија и има три временске зоне.
-1923. рођена Вислава Шимборска, пољска књижевница и преводилац, нобеловац. У својој поезији, Шимборска често користи контрадикцију, недореченост, парадокс и иронију да би осликала философске теме и интересовања. Њена поезија је препуна егзистенцијалних питања и рефлексија о људима као индивидуама и члановима људске заједнице. Израз јој је интроспективан и хумористичан. Објавила је релативно мали број дела, свега око 250 песама. Преведена на скоро све европске језике, арапски, хебрејски, јапански и кинески. Године 1931. сели се са породицом у Краков, где живи до своје смрти. Када је избио Други светски рат, наставила је да се образује у илегали. Од 1943.године радила је на железници и успела да избегне депортацију у Немачку на принудни рад. У овом периоду почиње њено поетско стваралаштво. Нобелову награду из књижевности добила је 1996. године.
Вислава Шимборска
Похвала снова
У сну
сликам као Вермер ван Делфт.
Течно разговарам на грчком
и не само са живима.
Возим аутомобил
који ми је послушан.
Способна сам,
пишем велике поеме.
Чујем гласове,
ништа горе од озбиљних светаца.
Били бисте зачуђени
мојим сјајним свирањем на клавиру.
Летим баш као што треба,
значи – само по себи.
Кад паднем с крова,
умем да паднем меко на зелено.
Није ми тешко
да дишем под водом.
Не жалим се:
успела сам да откријем Атлантиду.
Радујем се што пред смрт
увек успевам да се пробудим.
Чим избије рат,
само се окренем на другу страну.
Постојим, али не морам
да будем дете свог доба.
Пре неколико година
видела сам два сунца.
А прекјуче пингвина.
Сасвим разговетно.
-1961. умро Ернест Милер Хемингвеј, амерички књижевник и новинар, нобеловац. Писац мора да пише о ономе што познаје и што је проживео, говорио је Ернест Хемингвеј – зато је ратовао, извештавао, пио по баровима Париза, Шпаније и Флориде, ловио дивље животиње по Африци и пецао рибу на Куби. Читаоце је освојио је сведеним приповедачким стилом и причама о јунацима такозване ,,изгубљене генерације“ који су доживели највеће трауме у 20. веку, попут Првог светског и Шпанског грађанског рата, велике економске кризе, али и о њиховој усамљености и несналажењу у новом свету. Добитник Нобелове и Пулицерове награде, написао је седам романа и више збирки кратких прича, а по његовим делима снимљено је десетак филмова. Пронађен је мртав 2. јула 1961, након што је случајно повукао окидач док је чистио пушку, утврдила је тада истрага.
Хемингвеј пише економично, његови ликови се упознају не само из онога што је о њима написано, већ и из онога шта недостаје. Његов стил многи описују као новинарски, а новинари су често међу највернијим читаоцима.
-1877. рођен њемачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946, један од најзначајнијих књижевника 20. вијека, аутор изузетне мисаоности који је стварао у маниру духовног аристократе. Написао је доста пјесама, од којих су неке антологијске вриједности, а основна тема прозе је несклад између контемплације и чулности. Опредјељење за аутентичну личност, за радикалан бунт против норми и конвенција модерне технократске цивилизације учинило га је шездесетих година 20. вијека идолом омладине на Западу.
-1977. умро Владимир Набоков, руски књижевник. Рођен је у Санкт Петербург, 22. април 1899. Био је руско-амерички књижевник. Емигрирао је у Берлин 1919. где је, након студија у Енглеској, деловао као књижевник, спортски инструктор, преводилац и новинар. У САД одлази 1940, где живи пишући на енглеском језику. Под утицајем класичне руске и модерне европске књижевности пише романе у којима уз обиље фантазије и хумора супротставља традиционални и модерни систем вредности.
Набоковљева Лолита заузела је четврто место на листи 100 најбољих романа модерне библиотеке у 2007. Години. Био је седмоструки финалиста Националне награде за белетристику.
-2001. у Јеврејској болници у Луисвилу уграђено прво вештачко механичко срце – абиокор
-1566. умро француски астролог Нострадамус, најпознатији пророк у историји човјечанства, лични љекар француског краља Шарла Деветог. Написао је књигу “Пророчанства” у којој је, најчешће на загонетан и нејасан начин, прорицао догађаје у будућности.
-1900. над Менцелским заливом на Боденском језеру, на југу Њемачке, први пут је полетио дирижабл, којим је управљао њемачки гроф Фердинанд фон Цепелин. Летјелица коју је конструисао била је дуга 128, а широка 11 метара, састављена од 16 балона испуњених водоником и имала је оклоп од алуминијума. Први летови дирижабла били су огромна сензација и Цепелин је свуда био поздрављан звонима и топовским салвама.
-1904. рођен Рене Лакост, француски тенисер, светски шампион, власник компаније ,,Лакост”. Због повреде кољена првог рекета свијета Новака Ђоковића на Ролан Гаросу на друтвеним мрежама је осванула занимљива објава коју је подијелио Ђоковић. На фотографији се види крокодил, симбол његовог спонзора ,,Лацосте”, којем је повријеђено кољено у завоју, а симболика фотографије је више него јасна.
-1969. рођена Долорес Џени Ривера, мексичка пјевачица,
-Српска православна Црква 2. јула слави светог апостола Јуду, преподобног Пајсија Великог и светог Јована Шангајског.
Свети Јован Шангајски је био православни епископ у Шангају, архиепископ у западној Европи и Сан Франциску. За светитеља је проглашен 2. јула 1994. од стране Руске православне заграничне цркве у Сан Франциску, Калифорнија. Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар. О себи је написао следеће:Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.
