-1999. у нападу авиона НАТО пакта на Косовску Митровицу погинуло најмање двоје и рањено 35 цивила, а у Сремској Митровици је у дворишту своје куће гелером од авионске бомбе убијена једна жена.
-1999. код села Накучани, близу Шапца, пао амерички ловац “Ф-16”, погођен ватром Противваздушне одбране Војске Југославије.
-1852. рођен српски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке и најистакнутијих новинара свог доба. Био је близак прваку српских социјалиста Светозару Марковићу и уређивао је низ листова и часописа, укључујући социјалистички лист ,,Рад”. У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је руског писца Николаја Гавриловича Чернишевског.
-1457. умрла Јерина Бранковић, жена деспота Ђурђа Бранковића, у народној традицији позната као Проклета Јерина.
Легенда о проклетој Јерини везана је за последње тренутке српске средњовековне државе. Српска деспотица је оклеветана и представљена је као једна похлепна, властољубива, немилосрдна и проклета жена. Историјска реалност говори да је она била трагичан лик коме је учињена велика неправда. Међутим, легенда о „проклетој Јерини” је јача од историје. Везана је за изградњу Смедерева које је подигнуто за веома кратко време, уз огромне жртве које је поднело становништво деспотовине.
Јерина Бранковић рођена је као Ирина Кантакузин у царској византијској породици, око 1400. године. Када је имала око петнаест година, удата је за деспота Ђурађа Бранковића са којим је имала Мару, Тодора, Гргура, Стефана, Лазара и Катарину Бранковић, чије име је Кантакузина, али западни извори су га променили у Катарина, удату за грофа Улриха II Цељског. Јерина је била образована и паметна жена, чије је савете слушао њен муж Ђурађ. Без обзира на велику разлику у годинама, у њиховом браку се развила љубав, међусобно поверење и поштовање. Смрт деспотице Јерине обавијена је легендом. Умрла је као монахиња у Руднику 2. маја 1457. Не може се поуздано тврдити где је гроб деспотице Јерине Бранковић, као ни деспота Ђурђа. Сматра се да су сахрањени у средњовековном манастиру Црквина или Манастирина, у Славковици код Љига, у подножју Рајца. У цркви се налазе три масивна и мистериозна камена саркофага. У рукама земних остатака старије женске особе, за коју се верује да је Јерина, пронађена је камеја од оникса, са ликом Светог Николе, која је право мало ремек-дело минијатурне уметности и чува се у Народном музеју у Београду. Претпоставља се да гробови припадају деспоту Ђурђу Бранковићу, деспотици Јерини и њиховом сину Лазару. Ову претпоставку требало би да потврди ДНК анализа и нека још потпунија истраживања.
-1567. умро дубровачки писац Марин Држић, типичан представник ренесансе, чија су дјела испуњена раскошним сјајем, богатством духа, веселим сценама и комичним ситуацијама. Почео је пјесмама, а списатељски дар је довео до врхунца у пасторалним играма и комедијама. Најчувенијим дјелом ,,Дундо Мароје”, чија је тема отац тврдица и син расипник, засмијавао је властелу у родном Дубровнику, али је и извргавао порузи.
-1729. рођена руска царица њемачког поријекла Катарина Друга Алексејевна, позната као Катарина Велика, која је током владавине од 1762. до смрти 1796. провела значајне реформе којима је учврстила централну власт. У духу просвијећеног апсолутизма и под утицајем француских филозофа и идеја просвијећености, отварала је школе, помагала науку и умјетност, модернизовала администрацију и судство, уредила финансије, укинула тортуру, смртну казну замијенила прогонством у Сибир. Успјешно је ратовала против Пољске и Турске и Русији је припојила Казахстан, Грузију, Јерменију, Камчатку, Крим, дио Молдавије и велике дијелове Украјине, Бјелорусије и Пољске. Омогућила је племству да појача искоришћавање кметова и да до тада слободне козаке потчињава и претвара у кметове, што је изазвало устанак козака и сељака од 1773. до 1775. под вођством Јемељана Пугачова.
– 2. маја 1945. године Совјетске трупе освојиле су Берлин у Другом свјетском рату.
-1660. рођен италијански композитор Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, оснивач оперске ,,напуљске школе”.
-Српска православна Црква 2. маја слави преподобног Јована Ветхопештерника и блажену Матрону Московску.
Данас је Велики четвртак када наша Света саборна и апостолска Црква православна чини спомен на Христову Тајну вечеру када је установљено Свето причешће. Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: ,,Узмите, једите; ово је тело моје.” и ,,Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова”. Ове се речи могу чути у току Свете Литургије. Господ Исус Христос је својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: ,,Да љубите једни друге као што ја вас љубим” и отворено говорио о предстојећем страдању. Исус Христос затим одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу. Јуда је у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеја, да Га изда. Исуса им је показао целивајући Га јер им беше рекао: ,,Кога пољубим, тај је”, а Христос га је упитао “Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега? Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања – Велики петак.
