–20. фебруара 1880. године у Грахову је рођен Марко Даковић. Даковић је једна од најистакнутијих личности у политичком животу Црне Горе, народни трибун и адвокат. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију и Правни факултет у Београду. Незванично је прозван вођом Младе Црне Горе. Један је од оснивача удружења црногорских студената на Универзитету у Београду. Био је први предсједник Клуба црногорске универзитетске омладине који је критички био настројен према режиму краља Николе. Поменуто удружење је издало прокламацију под називом Ријеч црногорске универзитетске омладине којом је изнијет став поводом усвајања првог црногорског устава а Даковић је био један од потписника. 1906. године црногорски студенти си издали и другу прокламацију која је разочарала књаза Николу и Владу. Резултат тога је био подизање оптужнице против студената, међу којима је био и Марко. У бомбашкој афери 1907-1908. године, Марко је осуђен на смрт у одсуству, али је општом амнестијом 1913. године помилован од краља Николе. За вријеме Првог свјетског рата, Марко је интерниран у логор Карлштајн гдје је остао до слома Аустроугарске. Марко је на изборима за Велику народну скупштину српског народа у Црној Гори 1918. године изабран за посланика, а био је и члан Извршног одбора скупштине. У Краљевини СХС није био члан ниједне политичке странке, а 1923. године образовао је Групу независних посланика. Поред политике, Даковић се бавио и адвокатуром у Подгорици. Послије мартовског пуча, ушао је у владу генерала Симовића као министар без портфеља. Послије априлског слома, при путу у емиграцију авион у коме се налазио Даковић је срушен изнад Атине, а он је том приликом погинуо.
-1987. роман Милоша Црњанског „Сеобе” проглашен је за најбољи страни роман објављен у Француској 1986. године. Одмах по објављивању роман добија награду САНУ, а током деценија постаје једно од темељних дела у свакој кућној библиотеци. Доживео је бројна страна издања. Роман „Сеобе” Милоша Црњанског састоји се из два дела, који су настали у различито време. Први се појављује 1929. године, а други 1962. године. „Сеобе” (1929) истовремено представљају породични роман три лика и национални роман о Србима у Хабзбуршкој монархији у време Марије Терезије. Друга књига „Сеоба” (1962) посвећена је сеоби Срба из Аустрије у Русију 1752. године.
-1908. умро писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и сочним језиком приповијетке из црногорског, далматинског и београдског живота, романе и драме. У дјелима из завичајног приморског живота исказао је велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи, с потресним свједочанствима патњи православних Срба у Загори и Далмацији и њиховом опирању агресивним настојањима Римокатоличке цркве да им наметне туђу вјеру. Преводио је француске писце Ги де Мопасана, Емила Золу, Жана Молијера.
– 1860. у Новом Саду је изашао први број „Данице”, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао српски писац Ђорђе Поповић. „Даница” је имала важно место у историји српске културе и окупила је чак стотинак српских писаца, укључујући Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића. Значај часописа је опао кад су га 1866. године напустили најбољи сарадници због неслагања са уредником Ђорђем Рајковићем.
-1867. рођен је српски песник Милорад Митровић, аутор лирских песама, балада и романси, сатиричар и драмски писац. Дипломирао је на Правном факултету у Београду и као чиновник је радио у Ужицу, Чачку, Мионици, Смедереву и Kњажевцу. После преврата 1903. године постао је секретар Апелационог суда у Београду. Почео је да пише под утицајем Војислава Илића и прву збирку је објавио 1899. године под насловом „Књига љубави”. Нарочито су биле популарне његове песме „Дон Рамиро”, „Папучица”, „Сигурна песма”. Неке су и компоноване, попут песме „Била једном ружа једна”.
-1899. рођен је српски глумац Радомир Раша Плаовић, један од најзначајнијих карактерних глумаца српског позоришта 20. века, који је између два светска рата утицао на развитак позоришта у правцу модернијег израза. Раша Плаовић је био режисер и првак драме Народног позоришта у Београду. Први је адаптирао и режирао на професионалној сцени „Горски вијенац” Петра Петровића Његоша. Бавио се и педагошким радом и написао неколико уџбеника за глуму и режију и позоришне комаде „Цар Давид”, а са Миланом Ђоковићем „Вода са планине”, „Растанак на мосту”. 1963. Основан је Историјски музеј Србије у Београду. Историјски музеј Србије је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступнима јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.
-2018. умро проф. др Боривој Ликић, академски сликар, професор Факултета
примењених уметности у Београду
-2017. умро др Виталиј Чуркин, руски историчар, политичар и дипломата, заменик министра иностраних послова, специјални представник председника Русије у мировним преговорима о Југославији, стални амбасадор Русије у
Уједињеним нацијама
-Српска православна црква 20. фебруара слави светог Партенија Лампсакијског
