
-21. јануара 1894. упокојио се српски писац Војислав Илић. Илић je рођен у Београду 14. априла 1862. године. Песник, син песника Јована Илића, Војислав је проживео кратак и тежак живот. Болешљив још од детињства, слабо је марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери. У животу у многоме је делио судбину других писаца свог времена. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Неколико слабих прозних покушаја показују да је Војислав, слично Бранку и Змају, био првенствено песник, да је умео добро писати само у стиху. Илић је у српском песништву извршио одлучан раскид с романтизмом. У неким песмама он је био гласник напредних идеја свог доба, оштар критичар друштвених и политичких изопачености. Али, његова поезија, гледана у целини, супротна је духу тенденциозне књижевности за коју се залагао програмски реализам. Својим естетизомом и формализмом Илић је отворио пут друкчијој поезији, поезији којој је подједнако страна оријентација реалиста на обичну стварност и захтеви идеолога за укључивање књижевности у друштвене и политичке борбе, поезији у којој је најважнији моменат брига за саму себе, за своје властито уметничко биће.
Војислав Илић
Родољуб
Ја сам путник са Вардара,
Где је Српство без слободе;
Ал’ сам чуо тужан жубор
И Миљацке, бистре воде.
Видео сам реке обе,
Мој Србине, сужњи робе!
Не хоре се песме тамо
Са лаганих тамбурица,
Суморне су песме њине
И суморна њина лица,
Ал’ им језик слатко звони.
Којим зборе милиони.
Они штују обичаје.
Али прошлост више свега,
А уз гусле прослављају
Обилића, Скендербега
И Косово Поље равно,
Где нам паде царство славно.
Надају се и чекају
На минулу славу стару,
Да завришти српски коњиц
На Миљацкој и Вардару –
Надају се, српски сине:
Не превари наде њине!
-1861 рођен је српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске краљевске академије, професор и директор Уметничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: Kосовским јунацима у Kрушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Kарловцима.
-1993. Хрватска је напала јужни дио Републике Српске Крајине, а снаге УН које су је штитиле напустиле су положаје. Више стотина српских цивила је убијено, а међународна заједница је агресију пропратила млаким реаговањем.
–1793. француском краљу Лују Шеснаестом – кога је у септембру 1792. револуционарни Конвент свргао са пријестола, а затим због велеиздаје осудио на смрт у Паризу је на гиљотини одрубљена глава. На пријесто је ступио 1774. и формално остао три године послије избијања Француске револуције. Крај животне приче Луја XVI почиње парламентарним проглашењем републике 1792. године. Када су током новембра те године на видјело изашли покушаји свргнутог краља за свој повратак на власт уз помоћ страних сила његова судбина је постала запечаћена. На гласању парламента јануара 1793. године Луј XVI је био проглашен кривим за издају и осуђен на гиљотину два дана касније. Његова судбина задесиће и његову жену Марију Антоанету која је погубљена у октобру исте године.
-1950. преминуо енглески писац Џорџ Орвел, чија су антиутопијска дјела визија могућне тоталитарне будућности свијета и алегорична сатира модерне диктатуре. Књижевник-пророк себе је сматрао анархистом и социјалистом, био истински противник и борац против свих облика тираније, а иза себе је оставио два капитална дјела по којима се данас зову два најпознатија ријалити ТВ програма – Велики Брат и Фарма. Када су се читале његове књиге, сматрали се да је то футуристичка фантастика и да је немогуће да се његове идеје заиста и обистине, бар у оволикој мјери. На жалост, не само да су се његове визије обистиниле, него је цивилизација последњих деценија чак и превазишла његову бујну машту. Предвидио је у каквог ће се монструма изродити демократија помијешана са либерал капитализмом, и куда ће нас довести модерна технологија. Први је сковао кованице попут “хладног рата” и “великог брата”, до у детаље описао систем намијењен контроли нашег мишљења и понашања. Орвел погријешио у само једној ствари – предвидио је да ће нам пресија бити наметнута од стране државе, док се испоставило да ми сви хрлимо да је прихватимо, кроз силне екране које користимо, камере које нас прате и могу увијек да установе гдје се налазимо, са ким се налазимо, шта говоримо и шта радимо…Поред поменуте чињенице да нас “велики брат посматра” преко друштвених мрежа, што је потврдио и случај Едварда Сноудена, у роману “1984” објављеном давне 1949. године, сви су посматрани преко модерних уређаја. У истој књизи највећи страх који писац исказује јесте онај о нестанку индивидуализма и слободне ријечи, што симболизује кроз једну партију која контролише све. По истом принципу данас велике корпорације прате кретање купаца како би анализирали навике и смислили начин да их убиједе да купују још више. На интернету нам се ,,“ниоткуда” појављују огласи о стварима које смо прије тога претраживали. Камера или микрофон на рачунару могу да укључе без нашег знања, дакле – велики брат нас посматра. У роману “1984” писац каже: “Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ”. У истој књизи Министарство истине је задужено за вијести, цензуру и, наравно, лажи. Што је слика и прилика данашњих медија, у којима доминира свјесно извртање информација, а преплављени смо ријалити ТВ садржајима који нам одвлаче пажњу од истинских проблема, а међу којима су најпознатији они којима је кумовао управо Орвел ,,Велики брат” и “Фарма”.
-1948. преминуо италијански композитор њемачког поријекла Ермано Волф-Ферари, обновитељ италијанске комичне опере, који је компоновао углавном према комедијама италијанског писца Карла Голдонија.
-1954. САД су поринуле прву подморницу на атомски погон “Наутилус”.
-Српска православна црква 21. јануара слави свете мученике Јулијана и Василису, преподобног Георгија Хозевита и светог Григорија Охридског.