
– 22. јануара 1896. рођен је српски сликар Сава Шумановић, мајстор пејзажа, актова и мртве природе, особених тонова, посебно интензивних на сликама из родног Срема. Поред сликарства, бавио се илустрацијом, графиком и сценографијом. Јесени 1920. године Сава је отишао у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим умјетницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој али и у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донио у Србију и да његова дјела остају најрепрезентативнији примјер домаћег кубистичког сликарства. Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дјела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. За вријеме Другог свјетског рата Шид улази у састав НДХ и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује већ само означава годину настанка слике. Августа 1942. године, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви они су послије мучења стријељани, послије чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу. Сава је ухапшен 28. августа рано ујутро, замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувјек, не знајући за шта га терете. Прослављени сликар је те 1942. године као и 1941. године сликао мањим интензитетом, него иначе, забринут злослутним временима. У моменту хапшења је на штафелају остала управо завршена слика „Берачице”, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. Претпоставља се да је замишљена као почетак новог циклуса, нажалост никад урађеног. Повучен и племенит човјек, крајње посвећен умјетник, заустављен је у пуној умјетничкој зрелости. Нажалост, остао је заувјек да лежи у једној од безимених масовних гробница. Шумановићеве велике композиције „Доручак на трави” и „Пијана лађа” међу најзначајнијим су делима српског модерног сликарства. Најбоља његова дела налазе се у Народном музеју у Београду, у збирци Павла Бељанског и у Галерији „Сава Шумановић” у Шиду.
-2010. Епископ нишки Иринеј на Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Патријарх српски Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. Богословију је завршио у Призрену а Богословски факултет у Београду. По повратку из војске убрзо бива постављен за професора Призренске богословије. Претходно је 1959. године у Манастиру Раковица од стране Патријарха Германа, примио монашки чин добивши монашко име Иринеј, а истог месеца је у Цркви Ружица на Kалемегдану рукоположен у чин јеромонаха. Постдипломске студије завршио је у Атину. 1969. бива постављен за управника Монашке школе у Манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. године изабран је за викарног епископа Његове светости патријарха српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније изабран је за епископа нишког. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Чин устоличења извршен је 23. јануара 2010. године, на Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду.
-1878. рођен је српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске краљевске академије. Kаменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу „Играли се коњи врани” испред здања дома Скупштине Србије у Београду, као и скулптуру „Уморни борац” на Kалемегдану.
-1878. основана је Војна болница у Нишу, прва модерна здравствена установа у том делу Србије. Болница је устројена на предлог др Владана Ђорђевића убрзо по ослобођењу Ниша од Турака. Првих дана рада нишка Војна болница имала је седам лекара и два помоћника, једног апотекара, неколико болничара и једног писара.
-1922. Ксенија Атанасијевић постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши с високом оцјеном дисертацију под насловом “Бруново учење о најмањем”.
-2004. васељенски патријарх Вартоломеј Први на Куби отворио прву новоизграђену цркву од када је предсједник Фидел Кастро дошао на власт за вријеме револуције 1959. године.
– 1440. рођен велики московски кнез Иван Трећи Васиљевич, назван Иван Велики, који је учинио Русију веома моћном, ослободио је вазалства одбивши да Монголима плаћа данак, ојачао монархију и окончао “прикупљање руских земаља”. Послије доласка на власт 1462. прикључио је Русији више кнежевина, укључујући Твер, Ростов и Новгород, а 1480. је ослободио монголске власти. Настојао је да ојача централну власт и 1497. је издао јединствен “Судбеник” за цијелу Русију. Почео је зидање камених кула и палата Кремља у Москви.
–1666. умро индијски цар Шах Џехан из династије Могула, познат и као принц Харам, који је највећи дио владавине од 1628. до 1658, посветио изградњи маузолеја Таџ-Махал у својој пријестоници Агри на сјеверу Индије. Велелепно здање од бијелог мермера, које је 20.000 радника зидало од 1631. до 1653. посветио је успомени на царицу Мумтаз Махал и он је послије смрти такође сахрањен ту. Премјестио је 1648. престоницу из Агре у Делхи, гђе је изградио нови град Шахџеханабад.
-1729. рођен њемачки писац, критичар и теоретичар умјетности Готхолд Ефраим Лесинг, одушевљени присталица просвјетитељства, утемељивач савремене њемачке књижевности и естетике. Одлучујуће је допринио ослобађању њемачке драме од утицаја класичних и француских модела.
-1775. рођен француски физичар и математичар Андре Мари Ампер, оснивач електродинамике. Засновао је теорију магнетизма у нераздвојивој вези с електрицитетом и пронашао и проучио узајамно дејство електричних струја. Написао је више ђела из физике, математике и филозофије. Њему у част јединица за јачину струје названа је “ампер”, јединица за наелектрисање “амперсекунда” и “амперчас”, као и инструмент за мјерење јачине струје ,,амперметар”.
-1788. рођен енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, један од оснивача европског романтизма. Његова поезија је оличавала слободан људски дух у побуни против поретка, што му је донијело велики утицај и популарност код европских народа под јармом туђег или домаћег деспотизма. Велику Британију је напустио, разочаран, 1816. и у Италији је створио највећа дјела. Отишао је 1823. да помогне борбу Грка за ослобођење од Турака, али је убрзо оболио од маларије и умро у априлу 1824, не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа.
-1908. рођен руски теоријски физичар Лав Давидович Ландау, један од највећих физичара 20. вијека, отац совјетске школе теоријске физике, добитник Нобелове награде за физику 1962.
– Српска православна црква 22. јануара слави светог мученика Полиевкта и светог Филипа Московског