– 22. јуна 1718. године Венеција је напала Улцињ који је тада припадао Турцима. Било је то сјутрадан након потписивања Пожаревачког мира којим је Венецији дато право управљања Далмацијом и Боком Которском и улцињским гусарима забрањено гусарање на мору. У Пожаревцу су 1718. године потписана два важна мировна споразума: један између Османског и Хабзбуршког царства и други између Османског царства и Венеције. Дисконтинуитет и вјечна растрзаност између Истока и Запада јесу константа српске судбине и нешто што до дана данашњег утиче на цио српски народ.
–1961. упокојила се Марија Kарађорђевић, румунска принцеза, југословенска краљица, носилац Ордена Легије части. Рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда. Удала се за југословенског краља „”–ујединитеља – Александра Карађорђевића, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем. Савременици кажу да је она била све што је народ у том тренутку желео од владарке – добра супруга, пожртвована мајка, вредна домаћица и достојанствена краљица која је за свакога имала благу реч. Године 1934, када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар, краљица Марија је достојанствено и немо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ. Када је постало извесно да се никада неће вратити у Југославију када им је нова власт одузела све привилегије и имања, породица се повукла на имање у Кенту. Краљица Марија умрла је у 61. години. Опело јој је по православним обичајима служено у Храму Светог Саве у Лондону. Сахрањена је у Виндзору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје прабаке. Њени земни остаци данас почивају на Опленцу, у породичној цркви династије Карађорђевић.
–1874. упокојио се Илија Гарашанин (Савић), политичар и државник, министар унутрашњих и спољних послова и председник Министарског савета. Син Милутина Савића, имућног трговца, Гарашанин се школовао у очевој кући, подучаван од стране приватних учитеља. Затим је учио грчку школу у Земуну, а након тога похађао је немачку школу у Ораховици, где је научио немачки. Кнез Милош је узео у државну службу Илијиног брата Луку, а када је Лука дао оставку, онда је 1834. године узео Илију у државну службу и поставио га за цариника у селу Вишњици на Дунаву. Био је почасни члан Друштва српске словесности од фебруара 1845. године, Почасни је члан Српског ученог друштва од лета 1864. Илија Гарашанин је био председник Владе и министар иностраних послова од 21. октобра 1861. до 15. новембра 1867. године. У спољној политици имао је врло широке погледе, које је изразио у своме Начертанију из 1844, по којем је Србија требало да ради на стварању велике југословенске државе под својим предводништвом. Био је врло конзервативан у унутрашњој политици и бирократски начин управе сматрао је јединим могућим. Гарашанин је оставио иза себе огромну политичку преписку.
-1826. рођен српски писац Тимотеј Атанацковић, познат као Богобој Атанацковић, један од обновитеља српске прозе послије окончања ропства под Турцима. Током студија у Бечу је упознао Вука Стефановића Караџића, Бранка Радичевића, Ђуру Даничића и постао одушевљени поборник Караџићевих реформи. Активно је учествовао у раду Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. Био је једно вријеме секретар епископа бачког Платона Атанацковића.
-1869. у згради Задужбине Николе Спасића отворен је културни центар „Грађанска касина” у Београду, претеча Kоларчевог народног универзитета.
Основана је са циљем да Београђанима пружи место за дружење и састанке. Трговачки свет, поред забаве, ту је могао да се ближе упозна и обави пословне контакте. Током скоро пет деценија постојања, „Грађанска касина” је одиграла значајну улогу у културном развоју града. У њој је, на иницијативу др Владана Ђорђевића, основан Српски црвени крст (1876), а затим и Српско новинарско удружење (1880).
–1905. основано је Српско књижевничко друштво. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић. Данас носи назив Удружење књижевника Србије и оно је најстарија је и највећа књижевничка организација у земљи.
-1941. нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату, дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија напала СССР. Планом под називом “Барбароса” њемачког вође Адолфа Хитлера било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела СССР. Због вјеровања совјетског вође Јосифа Висарионовича Џугашвилија у пакт с Хитлером, совјетске јединице биле су неспремне, па је нацистичка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2 000 авиона, у почетку брзо напредовала.Истог дана су и Италија и Румунија објавиле рат СССР. А поводом напада Њемачке на СССР у Другом свјетском рату Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио је проглас народима Југославије да се припреме за устанак против нацистичких окупатора.
-1898. рођен њемачки писац Ерих Паул Крамнер, познат као Ерих Марија Ремарк, који је романом ,,На западу ништа ново”, писаном у натуралистичком и сентименталном маниру, предочио бесмисао људске кланице у Првом свјетском рату. И остала његова дјела – захваљујући спретности у компоновању радње, једноставном стилу, ограниченом броју ликова и темама попут рата и окупације, концентрационих логора, инфлације – наишла су на изузетан пријем код читалаца широм свијета. Књиге тог антифашисте и антимилитаристе, који је описивао и окрутност нациста, расизам и нељудске методе Трећег рајха, спаљиване су на нацистичким ломачама. Емигрирао је 1932. у Швајцарску, па у САД и 1947. је постао амерички држављанин.
-1969. умрла америчка филмска глумица и пјевачица Џуди Гарланд, која се прославила већ као дјевојчица улогом у филму “Чаробњак из Оза” за коју је добила награду ,,Оскар”. Њена ћерка из брака са ВинсентомМинелијем, Лајза Минели такође је остварила сјајну пјевачку и глумачку каријеру.
-Српска православна црква 22. јуна слависветог светог Кирила Александријског.Данас су љетње или Духовске задушнице. Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће. Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене. Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом. Духовске Задушнице су у народу познате и као летње. Увијек падају у суботу пред празник Силаска Светог Духа на апостоје- Тројичиндан или Духове.
