-1913. Никола Тесла патентирао изум фонтану. Мало је оних који знају да је чувени научник раду на фонтанама посветио осам година свог живота, јер иако наизглед лак пројекат, осмишљавање новог типа фонтане показао се као велики изазов коме је Никола Тесла приступио детаљно, као уосталом и свим својим пројектима. Тесла је сматрао да су дотадашње фонтане неекономичне, јер се њихова лепота базира на дизајну и облику, а да се јако мало значаја даје води. Због тога је желео да осмисли сасвим другачији принцип рада.Осмислио је да вода циркулише великом брзином што би омогућило да се смањи њена количина, а да притом ефекат буде много бољи. У пријави коју је 1913. године предао америчком заводу за патенте, Тесла је, очигледно поносан на свој нови изум, између осталог написао: “Нека се зна да сам ја, Никола Тесла, грађанин САД, са пребивалиштем у држави Њујорк, пронашао одређена нова и корисна побољшања фонтана. У наставку се налази целокупан, јасан и прецизан опис.” Патент је омогућавао ефикаснију и ефективнију употребу воде и енергије. Путем турбине која се налази у подножју, течност би се усмеравала навише кроз цев, да би се, након изласка из ње, прелила преко низа каскада, и у подножју разливала у водене ресе. Ова лепота могла би се додатно појачати додавањем боје или одређених супстанци у воду, различитим осветљавањем, или пак додавањем одређених мириса. Тесла је осмислио да је фонтане могуће израдити у различитим величинама, од мањих кућних, па до великих намењених хотелима, а могли су бити и огромни попут оних у парковима или на трговима. Његов проналазак одобрен је тек 13.10.1914. године, али никада није остварио сарадњу са славним Тифанијем.
-1885. рођен је српски инжењер Добривоје Божић, конструктор најбоље светске аутоматске ваздушне кочнице на железницама. Студирао је Kарлсруеу и Дрездену, у Немачкој. Професор му је био и Рудолф Дизел, чувени конструктор мотора. По окончању студија 1911. године вратио се у Србију. „Kочница Божић” је у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца усвојена 1922, а кад је Међународна железничка унија прогласила тај уређај бољим од свих дотадашњих, 1928. године усвојена је и у другим земљама. Божићева кочница непревазиђена је по једноставности конструкције, лакоћи руковања и снази деловања. И најсавременије железничке кочнице су усавршене копије „Kочнице Божић”.
-1876. рођен је српски сликар Стеван Алексић, мајстор обнове иконостаса српских цркава. Академију је завршио у Минхену, а сликарску радионицу отворио је у родном Араду, у којем је реновирао иконе и слике на сводовима локалне српске цркве. Основано је Прво српско велосипедско друштво. Друштво је имало укупно 20 чланова, што је била последица високе цене бицикла.
-1896. рођен је Никола Цвејић, оперски певач. Никола Цвејић је учио виолину код војног музичара Kарела Прохаске. Био је члан гимназијског хора и хора Саборне цркве у Земуну, а касније је певање учио у Загребу и Љубљани. У Милану је уз помоћ италијанског баритона и педагога Марија Самарка усвојио принципе савременог белканта. Цвејићев уметнички развој је дугачак и богат: преко солисте-почетника у Опери Словенског народног гледалишча у Љубљани тридесетих година прошлог века, до зрелог уметника у Београдској опери 1940–1962. године.
-2014. у Београду је свечано отворен Легат Петра Лубарде. У репрезентативном здању у резиденцијалном делу града, где је живео познати српски сликар Петар Лубарда, чувају се, осим његових ликовних радова, и бројни лични предмети важни за уметников живот и рад.
-1928. свечано отворен ,,Павиљон Цвијета Зузорић” на Малом Калемегдану у Београду
-23. децембра 1777. рођен је руски цар Александар Први Павлович Романов, који је по ступању на престо 1801. отпочео серију либералних реформи. За вријеме његове владавине, до смрти 1825, Русија је територијално проширена. Савезништво које је 1807. закључио с француским царем Наполеоном Првим – против којег је претходно ратовао у савезу с Аустријом, Пруском и Енглеском – искористио је да у рату против Шведске отргне Финску, која је 1809. прикључена Русији као велика кнежевина. Припојио је и велике дијелове Пољске, а послије побједе у рату с Отоманским царством, и Бесарабију. Савезништво је раскинуто Наполеоновим походом на Русију 1812. током којег је француска армија претрпјела уништавајући пораз, а Александар Први је тријумфално ушао у Париз, гдје су вођени мировни преговори.
-1972. умро руски конструктор авиона Андреј Николајевич Тупољев, који је руководио израдом више од сто типова авиона, укључујући бомбардере и џиновски АНТ-20. Послије Другог свјетског рата конструисао је путничке авионе, међу којима и “ТУ-144”, први суперсонични авион у свијету.
-2013. умро Михаил Калашњиков који је дизајнирао најпопуларнију свjетску пушку АК-47. Аутоматска пушка која је добила име по њему направљена је 1947. године.
-1790. године рођен је француски египтолог Жан Франсоа Шамполион, оснивач египтологије. Дешифровао је 1822. године хијероглифе с плоче пронађене 1799. године у египатском мјесту Решид и утврдио да они нијесу само симболичко, него и фонетско писмо. Хијероглифи су, као древно египатско писмо, дуго били мистерија за западну цивилизацију која никако није могла да проникне у значење овог писма. Све док се није појавио Шамполион.
-Српска православна Црква 23. децембра слави светог мученика Мину и друге са њим и светог Јована деспота Српског сина син Светог Стефана Бранковића и Свете Ангелине. Родио се док му родитељи живљаху још у Албанији, а одрастао је у Београду. Његовом васпитању и образовању доста су допринели и монаси, којих је увек било у дому светих му родитеља. Захваљујући својим светим родитељима и овим православним монасима, млади Јован је себе изградио на чврстим темељима православне вере и светог богоугодног живота, тако да, иако је живео међу иноплеменима и јеретицима у Италији и Мађарској. После смрти Јовановог оца Св. Стефана неколико година касније, то јест године 1486, мајка Јованова Св. Ангелина, са Јованом и братом му Максимом, пређу из Фурланије преко Беча у Будим, узевши притом са собом и мошти Св. Стефана Слепог. У Будиму их лепо прими мађарски краљ Матија и подари им градове Купиново и Сланкамен у Срему. Том приликом, краљ подари и титулу деспота старијем Ђорђу, који се потом ускоро замонаши под именом Максим, тако да титулу и место деспота Српског у Срему преузме тада Свети Јован. Као деспот Српски у Срему, праведни Јован је водио, с једне стране, витешку борбу против иноверних Турака, који су с југа нападали, а с друге стране борио се против покушаја римокатолика да његов православни народ поунијате. Благоверни деспот Српски Јован желео је да ослободи и све српске поробљене крајеве на југу, али је то превазилазило његове снаге. Јован се упокојио 1502. године. После три године, тело његово било је објављено као цело и свето, и од тада га је правоелавни народ почео поштовати као светитеља Божјег. Када је света мајка његова Ангелина подигла своју задужбину манастир Крушедол под Фрушком Гором, тијело Св. Јована пренијето је и положено у манастир Крушедол гдје је остало све до 1716. године, када су Турци запалили манастир и у њему свете мошти светих Бранковића. После спаљивања манастира, ипак су пронађени делови светих моштију, међу којима и дио стопала Светога Јована Деспота. Ове преостале свете мошти чувају се и данас у манастиру Крушедолу.
