
–23. октобра 1789. рођен је српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српског новинарства. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и посветио се новинарству. У Бечу је 1813. покренуо ,,Новине сербске” у којима је био главни аутор. У Kнежевину Србију преселио се 1821. До 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића. Покренуо је прве дневне новине у тадашњој Kнежевини Србији “Новине србске” 1834. у Kрагујевцу. Извесно време био је и министар унутрашњих послова и просвете, као и дипломата. По узору на француски и белгијски устав израдио је устав за Србију, назван касније “Сретењски” (необично либералан за тадашње прилике у Европи), усвојен у фебруару 1835. Под притиском великих сила, Аустрије, Турске и Русије, устав је суспендован. Kњаз га је повукао већ у марту 1835. а Давидовић је пао у немилост. Бавио се и публицистиком и превођењем. Сахрањен је у Смедереву где је и умро 1838.
– 23. октобра 1912. године почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића за само два дана до ногу потукла турску Вардарску армију и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. У овој бици на Овчјем пољу посебно се истакао нижи официрски кадар, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред, тако да се елитна турска армија у нереду и паници повукла ка Битољу. Тријумф је уздигао морал српске војске и народа и био је темељ каснијих побједа у Првом и Другом балканском и у Првом свјетском рату. Била је важна битка у савременој историји Србије, неки би рекли — најважнија. Најважнија стога, што је ударила темељ свих будућих побједа српске војске, стога што је у окриље српске државе вратила Косово и Метохију те одлучила исход превирања на македонском ратишту. Главнокомандујући турске Вардарске армије, Зеки-паша, наредио је напад на српске положаје са свог десног крила, али је око поднева постало очигледно да је њихов напад заустављен. Истовремено, лијево крило почело је да се распада послије гласине да је српска Трећа армија овладала Приштином и да маршира ка Скопљу. Послије пристизања Тимочке дивизије другог позива, Турци су се дали у повлачење на том дијелу бојишта. А повлачио се и турски центар, након што је Дринска дивизија првог позива ударила. Међутим, на те су се положаје они брзо вратили, па је 6. пешадијски пук поменуте дивизије био приморан да покрене контраофанзиву. Тада је неочекивани херој преузео ствари у своје руке – тај човјек био је трубач ромског поријекла, Ахмед Адемовић. Када је осјетио да се битка ломи, по свом чувеном слуху одсвирао је турске трубне знаке за повлачење. Настали су потпуни хаос и расуло у османлијској војсци! Збуњени Турци, који су у том тренутку били у силовитом налету, дали су се у бјежанију. Њихови официри појма нијесу имали шта се збива, а Ахмед се брзо вратио назад и одсвирао знак за јуриш. Сматра се да је његов подвиг један од битнијих фактора српске побједе у тој бици (барем што се индивидуалног доприноса тиче), у којој није постојала координација између команде Прве армије на челу са генералом Бојовићем, и дивизија у њеном склопу. Ахмед је због овог јуначког чина одликован Карађорђевом звијездом са мачевима.
–23. октобра 1911. године на Цетињу је отворен Руски кадетски корпус. Краљ Никола будно је пратио ток догађаја и комешање на Балкану, па је у том циљу 1910. године закључио тајни уговор са Русијом: Војну конвенцију – војни споразум између Црне Горе и Русије који је потписан у сврху обезбјеђења спреме и опреме црногорске војске на савременој основи. Руски кадетски корпус је била школа за младе официре, будуће црногорске војне старјешине гдје је примљено на школовање 40 младића од 11 до 15 година. То је била школа у којој је младићима, првенствено синовима заслужних официра, опредијељеним за војничка звања, требало пружити такво образовање и васпитање које би им омогућило да са успјехом заврше официрске школе у Русији и постану официри црногорске војске. Финансијска средства за његово отварање добијена су из Русије. Школа је била смјештена у једном крилу Биљарде у коме је раније било Министарство војно. Почетком XX вијека око двије трећине руске помоћи било је намијењено одржавању црногорске војске. Новац намијењен војсци није улазио у буџет Црне Горе. Црногорска влада је имала обавезу да одржава редовну војску, па се читав износ морао искључиво трошити на војне потгребе, о чему су Руси строго водили рачуна.
-1944. Нови Сад ослобођен у Другом светском рату
-1911. премијерно приказан први српски играни филм ,,Kарађорђе” или ,,Живот и дјело бесмртног вожда Kарађорђа”, у биоскопу хотела ,,Парис” у Београду
-1958. руски писац Борис Леонидович Пастернак добио Нобелову награду за књижевност. руски књижевник – песник, новелиста, романописац и преводилац. Одрастао је у интелектуалној средини, студирао је филозофију у Москви и Марбургу. У младости је био футуриста. Поезија му је претежно тематски аполитична, литерарна, интелектуална. Пише и поеме са темом прве и друге руске револуције. У роману „Доктор Живаго“ ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У СССР-у је роман назван „антисовјетским”. Два дана након што је чуо како је освојио Нобелову награду послао је телеграм следећег садржаја Шведској академији: „Неизмерно захвалан, дирнут, поносан, зачуђен, збуњен.“ Четири дана након тога послао је још један телеграм Шведској академији: „Узимајући у обзир значење ове награде у друштву којем припадам морам је одбити. Молим вас да се не увредите мом добровољном одбијању.“ Борис Пастернак је преминуо 30. маја 1960. године у Переделкину крај Москве.
-1991. представници 19 земаља на међународној конференцији у Паризу у организацији УН потписали мировни споразум ради окончања 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
-1817. рођен је француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус, издавач “Великог свјетског рјечника деветнаестог вијека” у 17 томова. Издавачка кућа “Ларус” је послије његове смрти 1875. наставила издавање енциклопедијских рјечника.
-Српска православна црква 23. октобра слави Свете мученике Евлампија и Евлампију, Свете мученике Зографске, Преподобног Теофила исповједника, светог мученика Теотекна и преподобног Васијана