
-24. јануара 1847. рођен је српски војсковођа војвода Радомир Путник, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старјешина увео рјешавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу повјерена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. послије убиства краља Александра Обреновића и од тада је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Умногоме, захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринио побједи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвиђевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф Брегалничкој бици. У Првом свјетском рату 1914. вјештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринио је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намјеру њемачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници – погрешно процијенивши ситуацију – онемогућили да офанзивом спријечи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је у Француску на лијечење, гђе је умро 1917.
-2007. упокојио се у Господу српски академик Никола Милошевић, књижевник, филозоф, критичар, публициста. Био је професор Теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од 1991. године редовни је члан САНУ. Предводио је Задужбину „Милош Црњански”. Веома плодан аутор, увек друштвено активан. Извесно време био је и народни посланик.
-2011. у самоубилачком бомбашком нападу на московски аеродом Домодедово погинуле 34 особе, а 168 је рањено.
-24. јануара 1972. године јапански поручник Хиро Онода откривен је на пацифичком острву Гуам, гдје се 28 година скривао у џунгли, убијеђен да Други свјетски рат још траје. Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки убиле су стотине хиљада људи и означиле крај Другог свјетског рата. Царство Јапана безусловно се предало, али нијесу сви војници добили тај службени допис. Поручник Хиро Онода имао је 22 године када је распоређен на острво Лубанг на Филипинима. То је било 1944. године, а он је имао изричите наредбе да саботира све непријатељске инсталације. Био је припадник обавјештајне службе јапанске војске и чврсту наредбу да се никад не преда нити почини самоубиство. У Јапану је основао неколико школа у којима су јапанска дјеца могла да уче умијеће преживљавања у дивљини. Међутим, разочаран мирнодопском културом у домовини одселио се у Бразил гдје се бавио узгојем стоке до смрти. Онода је умро 2014. године у 91. години.
-1732. рођен француски писац Пјер Огистен Карон де Бомарше, вјесник Француске револуције. Смјело је критиковао подмитљивост судија, поквареност друштва и корупцију
-2005. Генерална скупштина УН одржала је прву комеморативну сједницу у знак сјећања на ослобађање затвореника из нацистичких концентрационих логора.
-Српска православна црква 24. јануара слави преподобног Теодосија Великог и преподобног Михаила