-24. јула 1796. године након вишедневних спорадичних обрачуна дошло је до битке на Мартинићима у којој је црногорска војска под вођством владике Светог Петра Цетињског надвладала троструко јаче трупе познатог скадарског намјесника Махмуд-паше Бушатлије, који је у том сукобу био рањен. Битка код Мартинића је битка Црногораца, Бјелопавлића и Пипера против Турске вођена код села Мартинићи сјеверно од Спужа, на територији Бјелопавлића. Послије уједињења Црне Горе сa Брдима, скадарски везир Махмут-паша Бушатлија је предузео војни поход. Два црногорско-брдска одреда, под командама владике Светог Петра Цетињског и гувернадура Јована Радоњића, укупне јачине 3000 људи, посјела су положаје код Мартинића. Турци снаге око 18.000 људи су се, идући од Спужа, борили девет дана против Црногораца, напредујући ка Мартинићима. Коначно су извршили јуриш на положаје код Мартинића. Црногорци и Брђани су противнападом одбили јуриш и нанијели Турцима значајне губитке. Са овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.
У говору пред битку Владика Петар први Петровић Његош је позвао
,,на оружје и на крваво поље“
,,Да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина! Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!
-1804. Српска потјера предвођена бимбашом, касније војводом Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале дахије Аганлију, Kучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића, који су претходно Сечом кнезова запалили искру Првог српског устанка. Намера дахија била је да се дочепају Видина (у данашњој Бугарској). Власти у Истанбулу су веровале да су Срби осветом над дахијама добили задовољење, али су се устаници под вођством Kарађорђа сукобили 1805. године са султановом војском.
-1906. умро писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Писао је духовите приповијетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете, а под насловом ,,Из књига староставних” издао је поетизоване приповијетке из народне историје. Остала дјела: драме ,,Ивкова слава”, ,,Зона Замфирова”, романи ,,Поп Ћира и поп Спира”, “Вукадин” као и политичка сатира ,,Луминација на селу”.
-2003. са приштинског аеродрома ,,Слатина” за Русију је отпутовало посљедњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.
-1783. рођeн је јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар, најзначајнија личност у борби за независност Јужне Америке од Шпаније, послије многих војних побједа над Шпанцима назван Ослободилац отаџбине. Ослободио је Венецуелу, Еквадор, Панаму и Перу и изабран за предсједника Колумбије и Боливије, која је по њему добила име. Његову животну замисао – оснивање федерације јужноамеричких република омела су трвења владајућих слојева и отпор САД и Велике Британије. Оптужен за намјеру да се прогласи монархом, повукао се с власти 1930. и убрзо умро.
-1802. рођен француски писац Александар Дима – отац, један од зачетника фељтонистичког романа. Сам или уз помоћ многобројних сарадника написао скоро 300 дјела, пуних живота и занимљивих преокрета, чија композиција, жив дијалог и сликовити описи привлаче и сада читалачку публику широм свијета. Прво се истакао романтичним драмама, писао је и комедије, али је свјетску славу стекао многобројним слободно обрађеним романима са мотивима из француске историје: ,,Три мускетара”, “,,Гроф од Монте Криста”, ,,Краљица Марго”, “Двадесет година послије и други
-1828. рођен руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио сопствени естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. вијеку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма, прогнан је у Сибир. У дисертацији ,,Естетички однос умјетности према стварности” инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући, при томе, анализу умјетничких елемената књижевног дјела.
-Српска православна црква 24. јула слави свету великомученицу Ефимију и блажену Олгу
