
– 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних фактора Црне Горе и Србије. Када је Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине, у овај догађај су, посредно или непосредно, били укључени Руска империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора и Њемачко царство. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи. Представници православних и муслиманских народних организација дали су изјаву да је анексија извршена без питања и против воље становништва и упутили су посебну делегацију у европске пријестонице да ту изјаву ставе до знања великим силама. У Србији и Црној Гори је анексија изазвала велико узбуђење јер се осјећало да се Аустрија тиме учвршћује на Балкану, да дубоко погађа националну будућност Срба и да жели да угаси све наде у будућност велике самосталне српске државе. Срби су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим пријестоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Створили су Народну одбрану с циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе. Под притиском општег нерасположења у Европи, у жељи да спору одузме европски карактер, Аустрија је са Османским царством склопила споразум платила јој одштету и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спријечити дјеловање против Аустроугарске. Анексијом Босне и Херцеговине српско питање добило је европски карактер, јер је у цијелом свијету остављен утисак да је Аустроугарска извела незаконит акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. За Србију и Црну Гору овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију народних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности. Ова криза се сматра уводом у Први свјетски рат.
-24. октобра 1945. године ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. године у Сан Франциску потписала 51 земља оснивач свјетске организације, међу којима и Југославија. Концепт мирне заједнице нација претходно је описао Имануел Кант у свом дјелу ,,Вјечити мир”. Ту идеју је послије Првог свјетског рата подржавао и амерички предсједник Вудро Вилсон као начин за избјегавања крвопролића као што је Први свјетски рат. На Париској мировној конференцији је прихваћен предлог за стварање Друштва народа. Друштво народа или Лига народа је била међународна организација основана послије Првог свјетског рата. Циљеви Друштва народа су били разоружање; спријечавање рата преко колективне безбједности, рјешавањем размирица између земаља путем преговарачке дипломатије и побољшање глобалног благостања. Уједињене нације су основане као наследница Друштва народа које није успјело да спријечи избијање Другог свјетског рата. Највећа предност које Уједињене нације имају над Друштвом народа је способност да одржавају и испоруче оружане снаге својих чланица као миротворце.
– 1976. преминуо српски византолог руског порекла Георгије Острогорски, професор Филозофског факултета, члан Српске академије наука и директор њеног Византолошког института. Уживао је огроман углед у свету и сматра се једним од највећих византолога уопште. Највише је изучавао економску и социјалну историју Византије и византијско-српске односе. Уређивао је збирку „Византијски извори за историју народа Југославије” и „Зборник радова Византолошког института”. Написао је више од 170 радова.
– 1795. Пруска, Аустрија и Русија извршиле ,,трећу подјелу” Пољске, која је престала да постоји као независна држава.
1907. умро српски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке и најистакнутијих новинара свог доба. Био је близак прваку српских социјалиста Светозару Марковићу и уређивао је низ листова и часописа, укључујући социјалистички лист “Рад”. Био је добровољац у српско-турском рату 1876. и 1877, послије чијег је завршетка 1878. емигрирао у Угарску и у Новом Саду је 1878. и 1879. с Лазаром Пачуом издавао социјалистички лист “Стража”. Потом је отишао у Француску, а по повратку у Србију је осуђен на смрт због Тимочке буне, коју су 1883. против режима краља Милана Обреновића у зајечарском крају подигли радикали, али је помилован. Потом се измирио са краљем Миланом и залагао за споразум радикала и народњака, због чега су га радикали искључили из странке. У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је руског писца Николаја Гавриловича Чернишевског.
-1974. преминуо Давид Ојстрах, совјетски виолиниста
Давид Ојстрах, један од највећих виртуоза на виолини, био је међу првим совјетским уметницима који су добили значајна међународна признања: награду на Међународном такмичењу у Пољској 1935, а нешто касније у Бриселу и познату награда “Изај”. Његову интерпретацију одликовали су бриљантна техника, лепи, култивисани тон и изграђен поглед на стилско тумачење дела. У богатом репертоару са подједнаким афинитетом изводио је дела виолинске литературе барока, класике, романтизма, као и дела савремених совјетских композитора. Давид Ојстрах се бавио и педагогијом и одгајио је читаву плејаду совјетских виолиниста.
-Српска православна црква 24. октобра слави Светог апостола Филипа, Светог Теофана Начертаног исповједника, Спомен Седмог Васељенског Сабора, Светог Нектарија патријарха Цариградског и Свете мученице Зинаида и Филонида