-1816. рођена Марија Трандафил Поповић, добротвор, задужбинар Матице српске. Рођена је у Новом Саду, 1816. године, у угледној ћурчијској породици Поповић. Не зна се много о њеном школовању, а постоје подаци да је била писмена и да је читала немачку литературу. Удала се за Јована Трандафила, грчког трговца крзном из Ердеља (Трансилванија), који овом женидбом добија право за насељавање у Нови Сад и статус слободног грађанина вароши. Тада купује кућу у Главној улици («Својина») у коју се усељава са супругом. Веома брзо је успешном трговином удвостручио свој капитал. Пошто су им деца рано умрла, као и Маријина браћа, отац и мајка, читаву имовину породице Поповић остављају завештањем својој кћерци. Након смрти Јована Трандафила, Марија се враћа у своју родну кућу «Kод иконе» где и умире 1883. године. Тела Трандафилових покопана су у крипти Николајевске цркве у Новом Саду. Сву своју имовину Марија је завештала Српској православној цркви и Матици српској.
-1901. у Београду је рођен Предраг Милојевић, српски новинар, књижевник, преводилац, једна од најважнијих личности српског новинарства уопште. Рођен је у породици државног чиновника. Апсолвирао је на Филозофском факултету у Београду 1923. Почео је да објављује 1921. а у међуратном периоду је новинар листа “Политика” и дописник из Берлина и касније Лондона. Извесно време након Другог светског рата објављивао је под псеудонимом пошто је током окупације био уредник листа Недићеве владе “Ново време”. Тестаментом је оставио велика средства намењена за школовање младих новинара.
-1642. рођен је енглески физичар, математичар, механичар и астроном Исак Њутн, универзитетски професор на Кембриџу, који је открио гравитацију, односно општи закон привлачења маса, чиме је почела нова епоха у механици и астрономији. Независно од Вилхелма Лајбница открио је диференцијални и интегрални рачун. Поставио је темеље класичне физике и открио неке законитости у оптици. Објаснио је падање и кретање тијела, кретање Мјесеца око Земље и планета око Сунца, кретање комета, плиму и осеку. Открио је закон инерције, независности дејства силе и акције и реакције и извео остале теореме механике. У математици је пронашао и методу интерполације, уопштио бином и нашао биномни бесконачни ред, методу приближног одређивања вриједности нула функције, класификовао око 80 алгебарских степена. Конструисао је први телескоп с конкавним огледалом. У част Њутна знаком Н се обиљежава сила.
-1741. шведски физичар Андерс Целзијус изумио скалу од 100 степени за мјерење температуре.
-1977. умро енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент Чарли Чаплин, један од пионира кинематографије и највећих умјетника у историји филма. У САД је отишао 1910. и почео у филмским бурлескама Мака Сенета, али се брзо осамосталио и стекао свјетску славу оригиналним ликом сентименталног кловна – скитнице. Његов изворни хуманизам, изграђен у вријеме тешке младости – изражен ликом доброћудне скитнице Чарлија – учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних људских вриједности. Мада никад није проповиједао радикализам било којег облика, његов филмски опус био је довољан разлог да га годинама прогони шеф ФБИ Едгар Хувер, а у вријеме антикомунистичке хистерије у САД постао је жртва америчког републиканског сенатора Џозефа Макартија, па је 1952. емигрирао у Швајцарску, гдје је је умро. Снимио је 75 кратких и дугометражних филмова, а 1972. додијељена му је награда “Оскар” за животно дјело.
-1899. рођен амерички филмски глумац Хемфри Дефорест Богарт, добитник награде “Оскар” 1951. за филм “Афричка краљица”. Као једну од највећих глумачких личности у историји филма потврдио га је тек посмртни мит послије 1957.
-1983. умро каталонски сликар и вајар Хуан Миро, један од највећих надреалистичких умјетника. Студирао је у родној Барселони, а од 1919. је живио у Паризу. Кратко је стварао под утицајем кубизма, али је од 1924. изградио непоновљив лични стил, заснован на крајње спонтаном регистровању форми и знакова који евоцирају подсвјесне представе примарних и елементарних виталних стања.
-Српска православна Црква 25. децембра слави преподобног Спиридона ћудотворца, епископа тримитунског. Преподобни Спиридон Чудотворац, епископ тримитунски рођен је на Кипру од родитеља земљорадника. Оженио се у младости, и имао дјецу. Кад му је жена умрла, он се сав предао служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
