– 1815. године убијен је српски војвода Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка. Право име било му је Станоје Стаматовић. Убијен је према налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне. На збору у Орашцу, на Стретење 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов предлог за вожда је изабран Kарађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је написао и историјску драму ,,Станоје Главаш”.
– 25. фебруара 1888. године умро је српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић. Описао је око 80, до тада непознатих, биљних и животињских врста, открио ендемско-реликтни четинар, познат као „Панчићева оморика” и објавио око 30 научних радова. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Ботаничар свјетског гласа, једно од највећих имена наше науке и културе, оснивач многих научних дисциплина, Јосиф Панчић – научник који је најбоље познавао и описао флору Србије. Рођен је у Брибиру (код Сења), основну школу завршио у Госпићу, гимназију у Ријеци, а медицину, у Будимпешти. У Бечу се упознаје са Вуком Караџићем, по чијем наговору долази у Србију 1846. године, гдје остаје до краја живота. Велику љубав према српском народу и науци, Панчић је исказао у својој жељи да буде сахрањен на Копаонику. Жељу су му испунили планинари Србије и САНУ 1951. године, када су земне остатке његове, и супруге Милеве, сахранили у ковчегу од Панчићеве оморике у маузолеју, на врху Копаоника који од тога времена носи име Панчићев врх.
-1785. умро је Павле Јулинац, српски историчар и преводилац, аутор прве објављене историје Срба на српском језику. Поријеклом је био из племићке граничарске породице, највероватније из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну (данас Братислава). Од 1753. боравио је у Русији, где је започео каријеру војника и дипломате. од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералоног конзула у Напуљу.
– 25. фебруара 1851. године у Рисну, који је био под аустроугарском влашћу, у највећој тајности изведен је ,,Горски вијенац”. Било је то прво извођење ,,Горског вијенца” за Његошева живота, и прво извођење у Боки Которској на српском језику, коју је, како се претпоставља, организовао Вук Врчевић, један од Његошевих секретара и вјерних сарадника. Вук Врчевић је био сакупљач народних лирских пјесама и сарадник Вука Караџића. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига.
-1917. преминула Драгиња Драга Гавриловић, учитељица и књижевница, прва жена романописац у српској књижевности. Драга или Драгиња Каролина Гавриловић је била српска књижевница, педагог и преводилац. Прва је српска приповедачица и романсијерка. Њено дело Девојачки роман из 1889. године сматра се првим женским романом код Срба.
-1949. посмртни остаци Kорнелија Станковића свечано су сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, након што су пренети из Будимпеште, где је Станковић умро 1865. године. Станковић је оснивач новог националног правца у српској музици. Записивао је и хармонизовао српско црквено појање. Рођен је 1831. у древној породици будимских Срба. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Kарловцима проучавао је и бележио усменом традицијом сачувано српско црквено појање. Био је хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Чајковског (“Српски марш”, данас познат као “Словенски”) и Николаја Римског-Kорсакова (“Фантазија на српске теме”).
-1841. рођен француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара 19. вијека. Радио је портрете, актове, композиције из савременог живота, мртву природу, пејзаже, с неупоредивим осјећањем за љупка лица, срећан живот и префињен колорит и развио је израз карактеристичан по свијетлоружичастим и модрим тоновима. У старости је радио и скулптуре, претежно актове једре форме и живе импресионистичке фактуре.
-Српска православна црква 25. фебруара слави светог Мелетија Антиохијског.
Фото: Фејсбук
