21. октобра 2000. године посмртни остаци пјесника Јована Дучића из Либертвила пренијети су у Требиње и сахрањени у крипти Херцеговачке Грачанице
Ономе, који је наше животе уљепшао стихом и ријечју који оплемењују душу, пјеснику Бога љубави и живота, велико хвала и наше молитве да у родној Херцеговини, свом вјечном дому, на Црквини изнад Требиња, у миру херцеговачке Грачанице, обучен у сунце вјечности вјечно живи на бријегу смрти с кога очи на оба света гледају.
Велики пјесник упокојио се на Благовијести, 7. априла 1943. године у Герију у америчкој држави Индијана, гдје је сахрана првобитно обављена, али је потом, исте те године, пренијет у порту српског манастира Светог Саве у Либертвилу. Када је извршена ексхумација његово тијело било је читаво, као и на фотографији од прије више од пола вијека када је сахрањен. Дучић је још једном, последњи пут тог 22. октобра обишао српске земље, његови посмртни остаци су, из Либертвила, преко Србије, па затим Црне Горе, пренијети у Требиње. Тако је велики Дучић, по сопственој жељи, сахрањен на брду изнад родног града у цркви саграђеној по узору на косовску Грачаницу-херцеговачкој Грачаници.
Интересантно је да Јован Дучић, који је обишао многе градове и химере, који је први подигао споменик Светом Петру Другом Петровићу Његошу ловћенском тајновидцу, никада за живота није посјетио Црну Гору, која је за њега била света земља оличена у пјеснику и Владики Раду.
Ипак његова жеља није остала неоставрена, Дучићеви посмртни остаци стигли су у петак 20.10.2000. у Подгорицу, затим Даниловград и Никшић. Митрополит Амфилохије са свештенством Митрополије дочекао је земне остатке Јована Дучића.
Сјутрадан, 21.1 октобра 2000. године земни остаци Јована Дучића су из Подгорице кренули за Даниловград праћени Епископом будимљанским Господином Јоаникијем. А затим стигли у никшићки саборни храм. Свету Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле уз саслужење Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, и архијереја. Послије Литургије земни остаци Јована Дучића испрачени су за Требиње. 22. октобра Јован Дучић је сахрањен у новоподигнутој Херцеговачкој Грачаници на Црквини, гдје је претходно свету литургију служио Патријарх Павле и Митрополит Амфилохије са архијерејима и свештенством.
Моја љубав
Јован Дучић
Сва је моја душа испуњена тобом,
као тамна гора студеном тишином;
Као морско бездно непровидном тмином;
као вечни покрет невидљивим добом.
И тако бескрајна, и силна, и кобна,
течеш мојом крвљу. Жена или машта?
Али твога даха препуно је свашта,
свугде си присутна, свему истодобна.
Кад побеле звезде, у сутон, кад лугом,
рађаш се у мени као сунце ноћи,
и у моме телу дрхтиш у самоћи,
распаљена огњем или смрзла тугом.
На твом тамном мору лепоте и коби,
цело моје биће то је трепет сене;
О љубљена жено силнија од мене
– ти струјиш кроз моје вене у све доби.
Као мрачна тајна лежиш у дну мене,
и мој глас је ехо твог ћутања. Ја те
ни не видим где си, а све дуге сате
од тебе су моје очи засењене.
