– 25 јула1972. године почело је измјештање Пивског манастира, јер је због изградње ХЕ Мратиње мјесто на коме је битисао готово четири вијека требало да се нађе дубоко под водом. Манастир је преношен камен по камен на нову локацију и поново грађен истим редом као првобитно. Манастир је грађен од 1570. до 1583. године и у њему се чувају драгоцјени предмети – око 100 штампаних и рукописних књига и чувени иконостас. Најтежи и највећи посао приликом измјештања био је преношење око 1.260 квадратних метара фресака, које су радили најпознатији мајстори. Манастир Пива је један од најзначајнијих српских православних манастира на територији данашње Црне Горе. Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице подигнута је између 1573. и 1586. године, од стране Митрополита Херцеговачког Саватија Соколовића. Саватије је био синовац Патријарха Српског Макарија и Мехмед-паше Соколовића. Пивски манастир је саграђен убрзо пошто је 1557. године Патријарх Макарије Соколовић обновио Пећку патријаршију уз помоћ брата од стрица, великог везира Мехмеда Соколовића. Ризница манастира Пиве једна је од најбогатијих и најбоље сачуваних и проучених ризница код Срба. Данас је веома мало светиња које могу да се похвале предметима и изгледом из доба свог оснивања. Међу предметима која се чувају су псалтир Ђурђа Црнојевића из 1495. године, омофор Саватија Соколовића. У ризници се налазе и предмети Баја Пивљанина, херцеговачког јунака и заштитника православног становништва.У Пивском манастиру се чува неколико светих и чудотворних моштију: света рука краља Уроша I Немањића, у олтару дјелови моштију св. Григорија Богослова, св. Григорија Јерменског, св. Свештеномученика Елевтерија. Такође, у манастиру се налази и дио Часног Крста Господњег.
-1817. вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Kарађорђе, по повратку у отаџбину из Русије преко Аустрије, убијен је у Радовањском лугу код Велике Плане, према налогу књаза Милоша Обреновића. У Аустријско-турском рату Ђорђе Петровић Карађорђе борио се као обровољац у саставу јединица капетана Kоче Анђелковића, на аустријској страни. Kао учествовао је у акцијама против јањичара. На збору српских првака у Орашцу 14. фебруара 1804. године изабран је за вожда у борби против Турака. Истеравши Турке из Београдског пашалука после победа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни. Покушавао је да се ослони на Русију и 1807. године створена је нека врста српско-руског војног савезништва, што је окончано за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. године. После слома устанка 1813. године избегао је у Аустрију, затим у Русију, да би по повратку у Србију трагично настрадао. Kарађорђе је родоначелник краљевске породице Kарађорђевић.
-1894. рођен је Гаврило Принцип, национални револуционар, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. године. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат. Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малолетник осуђен је на 20 година тамнице. У затвору у Терезину у данашњој Чешкој у тешким условима је оболио је од туберкулозе и умро априла 1918. године, шест месеци пре слома Аустроугарске.
-1878. упокојила се Милица Стојадиновић Српкиња, књижевница.
Рођена је у Буковцу, у Срему 1828. Била је ћерка свештеника Василија Стојадиновића и веома везана за Војводину и Фрушку гору. Звали су је и „врдничка вила”. У младости је била позната по својој патриотској поезији, која је била у директној вези са националним буђењем. Њена прва песма објављена је у „Српском народном листу” у Пешти 1845. године, под називом „Млади Србин”, а потписала се М. С. Српкиња. Већ 1848. године дошла је у сукоб поводом те песме са мађарским властима, који су је цензурисали због помињања неправедности мађарских захтева према Србима. Њена прва књига „Песме” објављена је 1850. године и имала је два издања (1855. и 1869). Такође је објавила и дневник „У Фрушкој гори 1854” у три дела која су објављивана 1861, 1862. и 1866. године. Говорила је немачки и преводила са овог језика. Такође, Милица се сматра првом женом која је била репортер – извештавала је о бомбардовању Београда 1862. године. Пoследњих десет година свој живота провела је у Београду, где је умрла 1878. године потпуно заборављена и сиромашна. Постоје два кључна, судбоносна прелома која су трајно обиљежила Миличину судбину, њен живот и њену смрт. Један моменат је изненадна смрт кнеза Михаила, а други је њен коначни одлазак из Врдника у Београд, неколико година пред смрт. Читав свој живот посветила је српству, пјевала о „славенским липама” као дрвећу слободе, о Карађорђу, о Книћанину и његовим добровољцима, војводи Стевану Шупљикцу, о давним српским краљевима и јунацима, о Лазару, Обилићу, Душану. Милица, српска хероина, умире напуштена и заборављена.
– 1858. рођен је српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици (1912) и Комбиноване дивизије у Церској бици (1914). У Колубарској бици његова дивизија продрла је у Београд и плотунима са Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе. Био је делегат при савезничкој врховној команди у Паризу (1916–1918) и министар војни (1918–1919).
-2011. умро кипарски режисер Мајкл Какојанис, који је свјетску славу стекао филмом ,,Грк Зорба” 1964, за који је добио три Оскара.
– Српска православна црква 25. јула слави свете мученике Прокла и Иларија и икону Пресвете Богородице Тројеручице. Икона Пресвете Богородице Тројеручице Икона Тројеручица је, према предању, исцијелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
