– 25. новембра 1915. Врховна команда српске војске издала је у Првом светском рату заповест о одступању преко данашње Црне Горе и Албаније, у којем је, између осталог, стајало: ,,Kапитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили”. Прва колона је кренула, 26. новембра 1915. године из Призрена према Скадру и Љешу, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, из Призрена креће друга колона, али другим правцем. А, из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар. Српска влада је кренула из Призрена у Скадар, а за њом је кренула и Врховна команда. Уништивши или закопавши тешке и пољске топове, Српска војска је кренула 3. децембра преко Црне Горе и Албаније. Кретање је било споро по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нијесу признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије. Албанска голгота је устаљен назив за повлачење српске војске и прогнаних цивила преко завијаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. године током Првог свјетског рата. Свим учесницима, који су преживјели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, послије рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као Албанска споменица. Приликом повлачења српске војске и народа, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 особа. На острво Kрф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000. Од њих је поново оформљена српска војска која ће 1918. пробити Солунски фронт, ослободити Србију и друге територије од којих је потом формирана Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
-1877. избила је Тополска буна. Лепенички и Јасенички батаљон одбили су да положе заклетву и упуте се на границу уочи другог Српско-турског рата. Побуњеници су с водником Милованом Жижићем на челу кренули пут Тополе с циљем свргавања династије Обреновић и довођења на власт кнеза Петра Kарађорђевића. Kраљ Милан Обреновић (тада кнез) је војском убрзо угушио побуну. За велеиздају је оптужено 70 учесника буне, од чега је 23 осуђено на смрт.
-25. новембра 1918. године Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донијела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Послије пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посјела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.
-1826. рођен је српски књижевник Јован Ђорђевић, велики културни и национални радник. Студирао је филозофију и медицину у Пешти. Бавио се публицистиком и новинарством, уређивао је “Српски дневник”. Био је секретар Матице српске и уредник “Летописа”. Оснивач је Српског народног позоришта у Новом Саду и један од оснивача Народног позоришта у Београду и његов управник. Био је професор историје на Великој школи у Београду, лични учитељ краља Александра Обреновића, накратко и министар просвете. Аутор је драмског дела “Маркова сабља” чији је, између осталог, саставни део и песма “Боже правде” која је постала химна Србије (1872). Музику за химну компоновао је Даворин Јенко.
-1914. упокојио се српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор музике за српску химну “Боже правде”, један од утемељивача српске музичке културе, члан Српске краљевске академије, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду
-2020. један од најбољих фудбалера свих времена Аргентинац Дијего Армандо Марадона преминуо је у 61. години од посљедица срчаног удара.
-Српска православна Црква 25. новембра слави светог Јована Милостивог и преподобног Нила Синајског
