– 26. децембра 1833. године владика Петар II Петровић Његош заказао је на Цетињу Општецрногорски збор на којем је прочитао грамату руског цара Николаја I. Поред подсјећања Црногораца на традиоционално добре односе с Русијом, цар им је препоручио да слушају свог младог господара, који ће, како у грамати стоји, учинити све да уведе правни поредак и организује власт по угледу на савремене државе. Његош је том приликом упознао збор и са церемонијом завладичења, те почастима које су му указане у Русији. Његош је јуна 1833. кренуо за Русију. Са собом је Његош носио једино рукопис “Пустињака цетињског”, чије ће изводе читати по српским салонима Котора, Трста и Беча. Његош је у Бечу срео Вука Караџића. Овдје упознаје и Алојза Шлегела, коме даје свој рукопис ,,Пустињака цетињског” на штампање. На сједници Синода, којом је предсједавао митрополит Серафим, одлучено је да млади Раде Томов завладичи, без обзира на то што је имао само двадесет година. Присуство руског цара приликом рукоположења младог Његоша за владику била је велика привилегија и пуно признање породици Петровић-Његош. По доласку у Петроград Његош пише писмо Вуку, из ког видимо како је Петроград дјеловао на младог Његоша. Ово писмо указује на одушевљење младог Његоша величином и сјајем Русије. Након тога услиједио је Његошев пријем код цара Николаја. Када је угледао младог горостасног црногорског монаха, цар који је иначе био крупног раста, рекао је: “Па ви сте виши од мене”. На ту му је Његош спремно одговорио: “Само је Господ Бог већи од руског цара”.Та реченица изазвала је код Николаја веома позитиван утисак. Он се увјерио у интелигенцију и дипломатску сналажљивост младог црногорског архипастира, који с пуним правом заслужује посебну наклоност Русије. Овим пријемом подигнут је углед Петру II Петровићу Његошу и Црној Гори.
-1966. рјешењем Скупштине града Београда основан Београдски интернационални театарски фестивал БИТЕФ
– 1792. рођен енглески проналазач и математичар Чарлс Бебиџ, “отац” модерних компјутера. Кад је хтио да створи прецизније математичке табеле, синула му је идеја о механичком рачунару који би могао да меморише информације, али није успио да оконча израду рачунске машине. Био је отворени критичар Краљевског друштва /академија наука/, замјерајући му да се препустило самозадовољству, и британске матаметичке науке, сматрајући да чами у сјенци остварења Исака Њутна.
-1883. рођен француски сликар Морис Утрило, који је био самоук, изузимајући најнеопходнија упутства мајке – сликара Сизан Валадон. Сликањем се бавио као терапијом између честих боравака на клиникама, гдје је лијечен од нервног растројства. Мимо свих сликарских струја, изградио је особен стил. Права снага његове умјетности у томе је што није сликао оно што види, него је, као претеча модернизма, осликавао осјећања.
-1890. – Умро њемачки археолог Хајнрих Шлиман, који је 1868. открио Троју, користећи се подацима из Хомерових спјевова “Илијада” и “Одисеја”. Открио је и Микену, Орхомен и Итаку, утрошивши на археолошка ископавања своје цјелокупно милионско богатство.
-1898. – Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум, према којем је и појава радиоактивности добила име.
-1983. умро шпански сликар, вајар и керамичар Хуан Миро, који је, кад се побунио против класичног обликовања свијета и живота, изговорио чувену реченицу: “Треба убити сликарство”. Студирао је у Барселони, а од 1919. живио је у Паризу. Кратко је стварао под утицајем кубизма, а од 1924. изградио је сопствени стил – један од врхунских домета надреализма. Његово сликарство заснива се на крајње спонтаном регистровању форми и знакова који приказују подсвјесне представе неких примарних и елементарних животних стања.
-Српска православна Црква 26. децембра слави светог мученика Евстратија, светог свештеномученика Гаврила, патријарха српског и светог Никодима српског
