-1877. после девет крвавих дана борбе, између Никшића и Спужа, Црногорци потукли Турке које је предводио заповједник Скадра Сулејман-паша, послије чега се Сулејман-паша, са готово преполовљеним снагама, повукао у Скадар. Била је то значајна побједа у ослободилачком рату који су Србија и Црна Гора водиле против Турске од 1876. до 1878.
-1690. послије пораза Аустријанаца у рату с Турцима, у којем је као савезник Беча предводио Србе, патријарх српски Арсеније Трећи Чарнојевић је на Калемегдану у Београду одржао сабор српских епископа и свештенства с обје стране Саве и Дунава. Патријарх је тих дана, посредством епископа Исаије Ђаковића, преговарао с аустријским царем Леополдом Првим о преласку преко Саве и Дунава и Срби су прешли два дана прије него што су Турци поново заузели Београд. Идући на сјевер, населили су се у око 50 мјеста у Војводини и Угарској, укључујући Сент Андреју, најсјевернију тачку српског расијања.
-1876. са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири вијека вијорила над градом. Три мјесеца раније Турци су морали кључеве Београда да предају српском кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала и турска застава.
-1917. послије смртне пресуде војног суда у Првом свјетском рату на Солунском пољу стријељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић – Апис и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, осуђени као наводни организатори атентата на регента Александра Карађорђевића. Апис је ухапшен на Солунском фронту у децембру 1916. као припадник тајне организације ,,Уједињење или смрт”, познате и као ,,Црна рука”, коју је с неколико другова основао 1911. ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске и остварења народног идеала: уједињења српства. Као начелник Обавјештајног одјељења Главног генералштаба српске војске повезао се с националнослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије. Допринио је да се на српски престо врати династија Карађорђевић.
–1881. српски кнез Милан Обреновић закључио је са Аустроугарском Тајну конвенцију. Њоме се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. Заузврат је добио подршку за проглашење краљевине и за независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије.
-1905. упокојио се српски писац Јанко Веселиновић, аутор романа „Хајдук Станко”. Јанко Веселиновић је био учитељ у Мачви, а од 1893. године је живео и радио у Београду. Уређивао је „Звезду”, „Српске новине” и друге књижевне листове. Био је драматург Народног позоришта у Београду и коректор Државне штампарије. Прогањан је и хапшен као противник режима. Са Милованом Глишићем и Лазом Лазаревићем творац је српске сеоске приповетке.
-1869. рођен српски геолог и палеонтолог руског поријекла Владимир Димитријевич Ласкарев, специјалиста свјетског гласа за кенозојске периоде, посебно за неоген и квартар, професор универзитета у Одеси и Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Објавио је око 40 радова, углавном о неогеним и квартарним наслагама српских терена, с приказом и анализом њихове фосилне фауне и тектонике, и о конгеријским слојевима и њиховом значају за тектонику.
-1933. рођен је Радивој Раша Попов, књижевник, лектор, новинар „Дневника”, „Младости” и Радио-телевизије Београд, уредник у Матици српској. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле. У Београд из родног Баната долази на студије 1952. године, где завршава књижевност. Каријеру новинара започео је у новосадском „Дневнику”, да би доцније радио у Радио-телевизији Београд. Био је лектор у Лондону, Бирмингему и Нотингему, а доцније главни уредник Издавачке куће „Матица српска”.
-1836. умро француски официр Клод Жозеф Руже де Лил који је 1792. написао ријечи и мелодију француске химне. Пјесму, компоновану као марш према наруџбини градоначелника Стразбура, одушевљено су пјевали војници Француске револуције на маршу из Марсеја у Париз, па је названа Марсељеза.
-1892. рођена америчка списатељица Перл Сајденстрикер, позната по мужевљевом презимену Бак, добитник Нобелове награде за књижевност 1938, која је написала серију романа из кинеског живота. Такође је писала књиге за дјецу и есеје. Као кћерка мисионара дуго је живјела у Кини. Послије Другог свјетског рата је основала Фондацију Перл Бак за помоћ дјеци америчких војника који су служили у Азији. Фондацији је 1967. завјештала највећи дио прихода од књига – више од седам милиона долара.
1898. – Рођен њемачки конструктор авиона и индустријалац Вилхелм Месершмит, главни конструктор авиона нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату.
-Српска православна црква 26. јуна слави свету мученицу Акилину и светог Трифилија Левкусијског
