-26. новембра 1412. година Венеција је након више ратних година била принуђена да склопи мир са Балшом III. Тај мир је за Зету био веома повољан јер је споразумом било предвиђено да свака страна задржи територије које је посједовала прије оружаних сукоба, а Балши III је било признато право на провизију од 1.000 дуката на име посједа, које је његов отац Ђурађ II уступио Млетачкој републици. Од 1406. године водили су се бесплодни разговори о склапању мира, између Балше III и Републике. Република обећава Балшићима враћање Будве, али је исте године у децембру и Сандаљу Хранићу обећала овај исти приморски град и одријешене руке у Горњој Зети , ако овај успије да протјера Балшу и преда Млечанима Доњу Зету. Балшина мајка Јелена, кћерка кнеза Лазара Хребељановића, и Балша III нијесу знали за нову млетачку намјеру да Бар предају Балшићима, само ако би то водило трајном миру, па су преко својих представника иницирали преговоре. Балшићи су нудили Бар и Улцињ, у замјену за Будву, Луштицу, Паштровиће и солане. Становништво опкољених млетачких градова остало је без хране, а посебно је критично било у Улцињу, па је Република морала да га преда Балшићима. Такође, Балшићима је предат и Стари Град (Будва). Пораз Млечана је омогућио да се формални споразум постигне брзо. Текст уговора је састављен 26. новембра 1412. године. За разлику од свог оца Ђурађа II Страцимировића Балшића, кога су Млечани и Дубровчани називали само „господаром Улциња“, Балшу III су већ титулисали са „господар Зете“.
-1880. велике силе су присилиле Отоманско царство да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.
-1893. умро српски филозоф, писац и политичар Милан Кујунџић Абердар, један од првих професора филозофије на београдској Великој школи, члан Српске краљевске академије, предсједник Скупштине Србије и министар просвјете. Студирао је у Бечу, Минхену и Паризу, дипломирао у Оксфорду. У младости је био један од вођа Уједињене омладине српске и уредник њеног гласила “Млада Србадија”. Стихови тог изразитог романтичарског пјесника позивали су на борбу против угњетача, за ослобођење и уједињење поробљене браће.
-1940. по наређењу вође нацистичке Њемачке Адолфа Хитлера у Варшави у Другом свјетском рату створен гето у који су есесовци сатјерали око пола милиона Јевреја из Варшаве и других пољских мјеста и из Њемачке. Десетине хиљада Јевреја је ту умрло од глади и болести, а више од 310.000 је отпремљено у логоре смрти и убијено у гасним коморама. Преживјели су 1943. подигли устанак, али су готово сви убијени у дивљачкој одмазди нациста.
– 1504. умрла шпанска краљица Исабела Прва Католичка, краљица Кастиље од 1474, чијом су удајом 1479. за Фернанда Другог Арагонског спојене Кастиља и Арагон и створена Шпанија. У настојању да ојачају римокатоличку цркву и монархију, 1480. су утемељили злогласни суд инквизиције, а 1492. су протјерали Јевреје из Шпаније. Борбе с Маварима су побједоносно окончали 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде, исте године су опремили експедицију шпанског морепловца италијанског поријекла Кристофора Колумба која је открила Америку, а
-1744. умро италијански градитељ виолина Ђузепе Гварнери, уз Антонија Страдиварија највећи мајстор израде класичних виолина. Његових 200 виолина дуго није било запажено, али их је популарним учинио чудесни виолиниста Николо Паганини.
-1810. рођен Вилијам Џорџ Армстронг, енглески инжењер, проналазач топа
-Српска православна Црква 26. новембра слави Светог Јована Златоуста, свете мученике Антонина, Никифора, Германа и Манету и преподобномученика Дамаскина
