-27. септембра 1814. на годишњицу гушења Првог српског устанка планула је буна Хаџи Продана Глигоријевића код манастира Трнава, на обронцима Јелице, у тадашњој пожешкој нахији.
На том састанку били су присутни, поред Хаџи Продана, игуман Пајсије, Арсеније Лома и други угледни српски прваци, а за вођу устанка изабран је кнез Милош Обреновић, који није присуствовао скупу, док је Хаџи Продан изабран за његовог заменика. Осим пожешке, буна се брзо проширила на јагодинску и крагујевачку нахију. На њено чело стао је Глигоријевић, пошто је кнез Милош одбио вођство, сматрајући је преурањеном. Милош је, после обећања везира Сулејман-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, прекршили реч и погубили око 300 виђенијих Срба. Набијањем на колац погубљен је и игуман Пајсије, а Глигоријевић је пребегао у Аустрију. Доцније је учествовао у грчком устанку против Турака 1821. године.
-1888. Министарство просвете и црквених послова Краљевине Србије основало је јединствену мрежу метеоролошких станица у Краљевини Србији
На основу образложења проф. Милана Недељковића, министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић донео је тада Уредбу о оснивању, која је означила заснивање државне метеоролошке службе у Србији. Тај датум обележава се као Дан Хидрометеоролошког завода Србије. Професор Лицеја Владимир Јакшић је још јануара 1848. године у Београду, на свом имању на Сењаку, започео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска. Године 1856. у 20 вароши тадашње Србије радила је мрежа метеоролошких станица, а 1857. године било их је 27, што је у то доба била најгушћа метеоролошка мрежа у Европи.
-1841. Лицеј из Крагујевца пресељен у Београд, овај датум обележава се као Дан Правног факултета у Београду, насталог на традицији Правног одељења Лицеја
-1902. рођен српски писац и позоришни критичар Милан Дединац, сљедбеник француске авангардне лирике. Допринио је ослобађању српске поезије од традиционалне форме. Филозофски факултет је завршио у Београду, до Другог свјетског рата био је новинар ,,Политике”, од 1941. до 1943. био у њемачком заробљеништву, а послије ослобођења земље уредник “Политике”, потом ,,Књижевних новина”, које је основао са групом писаца, био аташе за културу у Паризу, драматург и управник Југословенског драмског позоришта.
-1895. рођен је српски лекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Србији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности
-2006. године Хашки трибунал осудио је бившег председника Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника на 27 година затвора због злочина против човечности. Он је ослобођен оптужби за геноцид и саучесништво у геноциду.
-1939. године након тродневног даноноћног бомбардовања Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град.
-1891. умро руски писац Иван Александрович Гончаров, који је сјајним стилом описао стагнацију, мртвило и паразитизам руског племства половином 19. вијека. Атмосфери апатије и бесмислености која је обузела руско племство супротставио је све снажнији продор виталних духова младе грађанске класе. Име Обломов главног јунака другог дијела истоименог романа-трилогије и појам “обломовштина” постали су синоними за апатију и безвољност.
-1998. званично почео са радом интернет претраживач ,,Гугл”
-27. септембра 1862. године рођен је јужноафрички генерал и државник Луј Бота, један од вођа Бура у рату са Енглезима, први премијер Јужноафричке Уније.
Велика Британија жељела је да се домогне богатих налазишта дијаманата у долини ријеке Орање и златних поља у Трансваалу. Октобра 1899. године започео је Бурски рат у јужној Африци, који су локални насељеници већинског холандског поријекла (Бури) водили против Британске колонијалне империје. Била је то борба слична оној Давида против Голијата, јер су Бури имали само двије мале државице, Трансвал и Орање, у јужној Африци, а супротставили су се тадашњем највећем колонијалном царству на свијету. Бурски вођа био је Паул Кругер, који је путовао по Европи тражећи подршку, али без успјеха. Рат се одужио све до 1902. године када је потписан мировни уговор. Уговором је ликвидирана независност бурских држава које су потпале под британску власт, али са одређеним степеном аутономије. Мање је позната чињеница да су у Бурском рату учествовали многи касније славни људи. Млади Ганди живио је управо у то вријеме у јужној Африци. Пријавио се као добровољац и у Бурском рату служио је у јединици болничких возила. Надаље, млади Винстон Черчил дошао је у јужну Африку као војни дописник британских новина. Бури су га чак и заробили, а касније је о тим догађајима написао и двије књиге. Познати нобеловац Радјард Киплинг, аутор „Књиге о џунгли“, такође је боравио у јужној Африци у вријеме Бурског рата. Аутор „Шерлока Холмса“, познати Артур Конан Дојл, био је у Бурском рату као љекар-волонтер на британској страни.
-1601. године рођен је француски краљ Луј XIII, један од најмоћнијих европских монарха. Током владавине (1610-43) завео је апсолутизам уз помоћ кардинала Ришељеа, угушио устанак хугенота (протестаната) и наставио колонијално ширење Француске. У време његове владавине 1635. основана је Француска академија.
-Српска православна Црква 27. Септембра слави Воздвижење часног Крста – Крстовдан, СветУ ПлакилУ царицу супругу цара Теодосија Великог,
Преподобног мученика Макарија Солунског и преподобну Марију Тарсијску.
Овога дана празнујуемо и проналазак часног Крста, крста на коме је распет Исус Христос на Голготи, и његов повратак из Персије у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу Св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њега часни Крст.
