–1916. у Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4.847 српских војника и официра.
-1832. у Београду је основана Народна библиотека Србије. У читалишту Григорија Возаревића у Београду основана прва национална српска библиотека – овај датум обиљежава се као Дан Народне библиотеке Србије. Народна библиотека је основана 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала је као својеврсни депозит књига, након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би с временом израсла у националну библиотеку.
-1842. рођен је српски академик филозоф, писац и политичар Милан Kујунџић Абердар, један од првих професора филозофије на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије, председник скупштине Србије и министар просвете. Кујунџић је филозофију студирао у Београду, Бечу, Минхену и Паризу, а дипломирао на Оксфорду. Припадао је Уједињеној омладини српској и био уредник ,,Младе србадије”. Писао је чланке из области филозофије, а његова поезија, са свим обиљежјима романтизма, била је позив на борбу против угњетача и за ослобођење и уједињење поробљене браће. Познат је његов спјев ,,Српски патријарх”, балада ,,Невеста хајдукова” и збирке песама: ,,Први јек” и “Други јек”. Неке од његових песама су компоноване и дуго су се задржале у народу. Као рецензент, Кујунџић је објавио више приказа књига у којима су дошла до изражаја његова филозофска, књижевна и политичка схватања.
-1949. основан је Музеј Вука и Доситеја у Београду. Музеј Вука и Доситеја меморијални је музеј, посвећен двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика Вуку Kараџићу.
-1992. усвојен први устав Републике Српске под називом Устав Српске Републике БиХ.
-1862. у Србији је законом уведена адвокатура, пошто је усвојен Закон о јавним правозаступницима. Доношењем Закона, правна помоћ поверена је само школованим правницима и било је неопходно да их у ово звање упише Министарство правде. Раније су странке пред судом заступали писменији људи, махом чиновници. Сматра се да је иницијатор Закона о јавним правозаступницима био Илија Гарашанин, у време његовог доношења председник Савета министара (владе) тадашње Kнежевине Србије.
-1939. штампан први број ,,Политикиног забавника”. Идеја о покретању листа “Политикин забавник” зачета је четрдесетих година прошлог века у кругу новинара, песника, преводилаца и критичара, окупљених око листа “Политика”, који су чинили духовну елиту тадашњег Београда и Србије. “Забавник” је замишљен као прави грађански лист, а његови творци били су људи школовани у иностранству и врсни познаваоци светске баштине. Пред лист су постављена 2 захтева – да забави и поучи. Овај принцип “Забавник” и данас поштује. У форми забаве, читаоци стичу многа научна сазнања, дата на врло популаран начин. Зато “Забавник”, са подједнаком пажњом читају и они од 7 и они од 107 година.
-1869. умро Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар. У прозном дјелу ,,Пут на исток” са симпатијама је описао Србију и њену борбу за слободу. Ламартин је, попут својих бројних претходника, дипломата и путописаца, био опчињен архаичном формом идеализма окренутог слободи коју је уочио код Срба, али и код других балканских народа. Његов долазак у Београд, прву велику оријенталну варош чији витки минарети, врева и ускомешаност на улицама испуњеним мноштвом људи одевених у најразличитије одоре и међу којима истовремено одзвања више језика, представљао је доживљај по себи. Бележећи утиске са путовања по Србији Ламартин се у више махова дирљивим речима, типичним за једног романтичара, осврнуо на слободарство Срба, а посебно на Ћеле-кулу у Нишу која га није оставила равнодушним.,,Српски народ имао је поносито срце које се могло расцепити, али не и савити, као што се не може савити ни срце храста у гори”, записао је Ламартин у делу “Историја Турске”. Под утиском прича о славној прошлости које је слушао током боравка у Србији, као и приликом посета средњовековним богомољама, утврђеним градовима и бојиштима, Ламартин је био додатно опчињен јединственошћу српске епске поезије.
-1901. рођен амерички хемичар Линус Карл Паулинг, добитник Нобелове награде за хемију 1954. и Нобелове награде за мир 1962. Прву је добио за примјену квантне механике у истраживању структуре молекула, а другу за упорно настојање да се успостави међународна контрола нуклеарног оружја и забране пробе атомских бомби.
-1913. рођен амерички филмски режисер италијанског поријекла Винсент Минели, који је 1958. добио награду “Оскар” за филм “Жижи”. Неки од његових филмова су: ,,Мадам Бовари” и ,,Американац у Паризу…
-1921. почела Кронштатска побуна морнара руске Балтичке флоте и радника у поморској бази у Кронштату на острву Котлин у Финском заливу против бољшевичке власти. Кронштатски морнари и радници у бази западно од Петрограда – који су снажно подржали бољшевике 1917. и били један од ослонаца Октобарске револуције – тражили су економске реформе и окончање бољшевичке политичке доминације, али су бољшевици 20 дана касније војском крваво угушили побуну.
-Српска православна црква 28. фебруара слави светог апостола Онисима и преподобног Jевсенија Пустињака
