-1999. са неколико пројектила испаљених из авиона НАТО срушен телекомуникациони торањ на Авали. Тај објекат, виши од 200 метара, изграђен 1965, био је један од најпрепознатљивијих симбола Београда.
– 1852. Упокојио се Лука Лазаревић, свештеник, тамнавски војвода из Првог српског устанка. Рођен је 1774. године у Свилеуви у Шабачкој нахији од оца Тодора и мајке Јевросиме. Чим је почео Први српски устанак 1804. године, поп Лука Лазаревић је био међу истакнутим устаницима. Током маја 1804. године дошао је, по Карађорђевом наређењу, са шабачком војском на Врачар да учествује у опсади Београда. Филип Вишњић га је опевао у неколико јуначких народних песама.
-1892. у Београду је основана Српска књижевна задруга.
Оснивачи Српске књижевне задруге били су ондашњи најистакнутији српски писци и научници. Први председник био је Стојан Новаковић, а потпредседник Јован Јовановић Змај, који је израдио и њен амблем. Задатак Задруге био је да „критички приређује издања старијих и новијих књижевника српских, да издаје одабрана дела из савремене лепе и опште корисне књижевности, да уопште припомогне ширем развићу народне књижевности”. Прва књига у издању Српске књижевне задруге била је „Живот и прикљученија” Доситеја Обрадовића. Године 1898. Задруга је покренула „Забавник”, 1925. „Поучник”, а шест година касније часопис „Савременик”. Сем у ратним годинама, Српска књижевна задруга непрекидно је издавала дела српске и светске културне баштине.
-2011. Упокојио се Боривоје Kарапанџић, публициста, литерата, историограф.
Kарапанџић је, уз Лазу Kостића, био вероватно најплодније перо српске емиграције. Као политички емигрант напустио је Србију 1944. и од 1950. године живео је у Kливледну, САД. Осим писања, био је активан и у црквеном животу српске емиграције, и као повереник Манастира Хиландар, Манастира Раваница и других. Објавио је више од 30 књига и редовно је објављивао у низу српских емигрантских листова. Носилац је признања за животно дело града Kливленда, био је почасни члан Удружења књижевника Србије, носилац Ордена Светог владике Николаја.
-29. априла 1684. године након пораза Турске код Беча, на сједници Сената, Венеција је донијела одлуку о објави рата Турској. Рат је познат као Морејски, дуго је трајао и у њему су против Османског царства били Аустрија, Пољска, Венеција, Русија и Француска. Морејски рат, познат и као Бечки рат или Рат Свете лиге , био је рат између Османског царства и између више европских сила у то вријеме уједињених у тзв. „Свету лигу“. Овај рат, који је трајао од 1683. до 1699. године, ослободио је велике дјелове средње Европе од Турака, и битно је ослабио њихову војну моћ. Ратна дејства су вођена од Далмације до Егејског мора, али главни ратни поход био је млетачко освајање Морејског (Пелепонеског) полуострва на југу данашње Грчке. Рат се водио на три фронта. У Угарској је ратовала царска војска, у Хрватској под баном Николом Ердедијем коју су помагали хајдуци и у Далмацији млетачка војска састављена од домаћих српских и хрватских чета. Након освајања Београда, царска војска под продире даље у Србију. Она продире све до Косова, а царски генерали позвали су тада Србе, Бугаре и друге хришћанске народе на Балкану на устанак против Турака. Одазвали су се само Срби под својим патријархом Арсенијем Црнојевићем. Но кад је царска војска већ дошла до Косова, Луј XIV је напао снаге хабзбуршке монархије на Рајни, а главнина аустријске војске била је присиљена да се повуче. С њом се повукао и велик број Срба који су се населили у јужној Угарској и Срему. Мир је склопљен у Сремским Карловцима 1699. године. Хабзбуршка монархија је добила сву Угарску осим Баната, Хрватску до Уне и јужног Велебита те Славонију осим југоисточног Срема са Земуном и Митровицом. Ердељ престаје бити независна кнежевина и сједињен је с Угарском. Венеција је добила све оно што је у рату освојила: Книн, Сињ и Вргорац, Обровац и Дрниш све до ушћа Неретве.
-1818. рођен руски цар Александар Други Николајевич Романов, који је 1861. – шест година по ступању на престо, ослободио сељаке феудалних обавеза. Током владавине до 1881. – кад су га убили чланови тајног терористичког удружења ,,Народна воља” – прогонио је носиоце напредних идеја, али је спровео буржоаске реформе, реорганизовао судство, управу и војску и освојио Киргизију, Туркменију, Узбекистан и дијелове Кавказа.
-1975. Американци у хаосу напустили Сајгон, неславно окончавши двије деценије интервенције САД у Вијетнаму, чиме је практично завршен Вијетнамски рат током којег је погинуло више од 58.000 америчких војника.
-1429. француска национална јунакиња Јованка Орлеанка у Стогодишњем рату, на челу одреда од 800 људи, ушла у Орлеан и послије неколико дана натјерала у бјекство енглеске освајаче, који су седам мјесеци опсједали град.
-1980. умро енглески филмски режисер Алфред Хичкок, који се прославио филмовима криминалистичког жанра и страве, у којима је са својеврсним хумором сликао грађанско друштво. Био је мајстор филмске монтаже, напетости и амбијента.
-1936. рођен индијски диригент и виолиниста Зубин Мехта, један од највећих диригената 20. вијека, који је каријеру професионалног диригента започео наступима у Југославији и Белгији. Његово дириговање одликује фасцинантна сугестивност, романтична топлина израза и раскошна сонорност.
-1899. рођен амерички пијаниста, композитор и шеф оркестра – Едвард Кенеди ,,Дјук” Елингтон, један од најзначајнијих џез музичара. Оркестар који је основао 1926. узор је свим оркестрима џез музике. Написао је око 2.000 композиција.
-Српска православна Црква 29. априла слави свете мученице Агапију, Хионију и Ирина.
Данас је Велики понедјељак.
Првог дана страдалне (страсне) недеље богослужбено се сећамо Светог праведног Јосифа, проклетства бесплодне смокве, као и Еванђелске перикопе о виноградарима. Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Црквенословенска реч страст, у себи садржи неколико значења: страдање, трпљење, бол…Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ.
По ријечима Светог Јована Златоустог ова седмица се назива „великомˮ, не зато што су њени дани дужи или је број њених дана већи, већ зато што је Господ у овим данима извршио велика дела: Разрушено је царство ђавола, уништена је смрт, побеђен је грех, скинуто је проклетство, отворен је рај и небо је постало приступачно људима. Људи су постали сједињени са Ангелима, разрушен је и уклоњен преградни зид, и Бог мира је помирио небеско и земаљско. Зато се ова недеља назива Велика недеља.
