– 1854. упокојио се српски државник и писац прота Матеја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први председник Правитељствујушчег совјета, неке врсте ондашње Владе. Са стрицем Јаковом покренуо је у ваљевској и шабачкој нахији Први српски устанак. Kомандовао је делом устаничких снага 1806. године у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу. Kао први дипломата обновљене Србије путовао је у Петроград како би успоставио дипломатске односе с Русијом и заинтересовао руску владу за подршку и помоћ. После пропасти устанка 1813, у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за ствар Србије и присуствовао је Бечком конгресу 1815. с пуномоћјем српских вођа. После Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је уклоњен због несугласица с књазом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије. Вратио се 1842. кад су Обреновићи оборени с власти и постао је државни саветник. Написао је “Мемоаре”, једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности, пуне драгоцених података о догађајима и људима у време Првог српског устанка.
-1916. погинуо Војин Поповић (војвода Вук), српски комитски војсковођа у Балканским и Првом светском рату, командант Добровољачког одреда на Солунском фронту
-1922. рођен је српски књижевник Душан Радовић, дечји писац и новинар. У широј јавности је посебно упамћен по радио-емисији Студија Б “Београде, добро јутро”, којом је од 1976. до смрти 1984. будио Београђане обиљем сатиричних доскочица, духовитих коментара и љупког хумора, обиљежених аутентичном мудрошћу, при чему је прекинуо с лажном дидактиком и дјецу је увијек третирао као озбиљну и зрелу публику. Кратким духовитим репликама је с пуно пажње, такта и љубави откривао врлине и слабости суграђана.
Овако је говорио Душко Радовић:
-Данас ће бити лепо свима онима који не траже много.
-Кад је неко глуп, не можете му то ни доказати.
-Пре него што поправите свет, поправите чесму у свом стану. Свет би био много срећнији и лепши кад би свако само поправио чесму или макар зубе.
-Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.
-Не трчите за женама да се не сударите са онимакоји од њих беже.
-Волите своју децу и кад су крива,
јер ће их живот кажњавати и кад нису.
-У животу је довољно бити паметан само два пута: кад бирате занимање и брачног друга. Ко оба пута промаши, мора бити паметан целог живота.
-Има велике сиротиње међу нашом децом, којој,
сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
– 29. новембра 1939. године у Сенти је рођен Матија Бећковић. Основну школу завршио је у селу Веље Дубоко, у Морачи, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Отац Матијин, Вук Бећковић, официр војске Краљевине Југославије, 1944. године гине у Словенији. Школске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност. Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена „Међа Вука Манитога“, а потом монодраме „Рече ми један чоек“ и „Не знаш ти њих“. За своје пјесништво Бећковић је добио бројне награде. За члана САНУ изабран је 1991. године. Зупрузи Вери Павладољској је посветио једну од својих најпознатијих пјесама Постоје људи који тако вјешто баратају ријечима да их је милина слушати. Слушате их и уживате јер вам је важно шта причају и како то чине. Један од њих је и Матија Бећковић. Он је велики пјесник, још већи оратор. Вера Павладољска је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помјешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав, збори о себи Матија. Његове ријечи се, као и његова поезија, слушају и памте.“Срби у Хрватској су остаци закланог народа” рекао је Матија. ,,Косово је најскупља српска ријеч“…објаснио је лаконски и запитао се у име читавог народа: Ако је њихово, зашто нам га отимају, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручавају?
Косово поље
Краду ми памћење,
скраћују ми прошлост,
отимају векове,
џамијају цркве,
арају азбуку,
чекићају гробове,
издиру темељ,
размећу колевку.
Куд да чергам с Високим Дечанима?
Где да предигнем Пећаршију?
Узимају ми оно
што никоме нисам узео,
моје лавре и престонице,
не знам шта је моје,
ни где ми је граница,
народ ми је у најму и расејању,
пале ми тапије
и затиру постојанство.
Зар да опет затрапим Свете Архангеле?
Да ми помунаре поново Љевишку?
Очни живац су ми одавно растурили,
сад ми и бели штап отимају,
жртвено поље са крвавом травом
не смем да кажем да је моје.
Не дају ми да уђем у кућу,
кажу да сам ја продао,
земљу коју сам од неба купио
неко им је обећао.
Ко им је обећао,
тај их је слагао,
што им не обећа
оно што је његово?
Зато јуришају на мене удружени
кивни што сам их познао.
-1949. радио Нови Сад почео са радом, у спомен на овај догађај, 29. новембар се обележава као Дан Радио-телевизије Војводине
–29. новембра 1943. године на другом засједању Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије у Јајцу донијета је одлука о федеративном уређењу државе, а краљевској влади у избјеглиштву забрањен је повратак у земљу.
-1924. умро италијански композитор Ђакомо Пучини, чије се опере одликују јаким емоцијама, патетичношћу и сентименталношћу. Неке од његових опера су и “Боеми”, “Тоска”, “Мадам Батерфлај“ и друге…
-Српска православна Црква 29. новембра слави Светe мучениke Гуријa, Самонa и Авивa.
